Рашуо: Српска неутралност је без равнотеже – губимо на две стране

На међународној конференцији „Неутралност као основа безбедности региона и Балкана“, одржаној у Београду 27. октобра коју је организовала фондација „Достојанство“ уз подршку руског Фонда „Горчаков", као специјални гост наступио је и познати српски политиколог Боривој Рашуо.

У политици између Русије и НАТО-а Балкан игра све већу и већу улогу рекао је господин Рашуо. За Србе је врло важно да успоставе ту релацију између једне и друге страна догађаја на Балкану, сматра политиколог.

„Падом Берлинског зида заправо је пала идеја Јалте. Ја се намерно враћам на Јалту због тога што је Јалта у великој мери одредила и распоредила однос снага у Европи и на самом Балкану. Реинтеграција Крима, и то није случајно ни у политичком, ни у тактичком смислу, оживљава дух Јалте и утолико се равнотежа између ових двеју страна света успоставља на Балкану. А то је за нас, Србе, врло добро, рекао бих – од виталног значаја.“

Боривој Рашуо је подсетио да је од деведесетих година на Балкану успостављена доминација једне стране, и резултат тога су Срби на један драматичан начин искусили, нарочито кроз неколико НАТО интервенција. „НАТО је био на страни наших непријатеља“, каже Рашуо. 1994- 1995 године бомбардовањем положаја војске Републике Српске, затим у акцији Олуја, и наравно бомбардовање СРЈ 1999. године.

Међутим, како је истакао политиколог, срећна је околност да се данас може говорити о утицају и НАТО-а и Русије на Балкану.

„Шта могу Срби учинити у таквој новој геополитичкој расподели која се успоставила враћањем Русије на политичку сцену света? Мудрост државна налаже да се стално води рачуна о српском питању. У овом тренутку ја бих рекао да питање Србије лежи у очувању њеног територијалног интегритета, очувању Републике Српске и заштити интереса српског народа на Балкану. То је витални интерес српске државе“, истакао је експерт.

Како заправо изгледа српска неутралност? По мишљењу политиколога то је неутралност без равнотеже: „Имамо слабу одбрану од НАТО-а, али веома велико ограничење према Русији. И на тај начин губимо на две стране.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“