Искендеров: Правила политичког опстанка траже од Ђукановића да оптужи Москву

Чињеница је да црногорски премијер Мило Ђукаовић одавно не воли Русију и његова политика је то и показала током протеклих година, коментарише старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука др Петар Искандеров за „МК”.

Према његовим речима, овоме се може додати и придруживање антируским санкцијама, као и проблеми уласка руских бродова у поморске база у Бар и Котор, иако је то предвиђено одговарајућим споразумима. Међутим, Ђукановић се овоме оштро супротставио, готово оптужујући Русију да жели да успостави нове војне базе у овим градовима.

Црна Гора протестује – Русија реагује

Овде се преплићу и лична антируска осећања Мила Ђукановића и проблеми његовог политичког опстанка. Данас је ситуација у Црној Гори заиста тешка, а главна линија конфронтације одвија се управо између присталица интеграције земље у НАТО (не у ЕУ, у којој ЦГ нико и не чека, а у НАТО!) и оних који мисле да земља треба да настави уравнотеженију мултивекторну политику, која није оријентисана само на Вашингтон и Брисел.

Искендеров истиче да у Црној Гори живи значајан део српског становништва, који се противи интеграцији Црне Горе у НАТО, јер памти бомбардовања Југославије. Осим тога,Ђукановићева подршка антируским санкцијама наноси штету социјални-економској ситуацији, с обзиром да су претходно у ЦГ долазиле руске инвестиције, а Руси су куповали некретнине, од којих је Црна Гора имала озбиљан приход.

Све ово је се нашло под претњом, због чега су се против Ђукановић ујединиле не само снаге које даје приоритет политичком правцу, већ и најугроженије становништво, пензионери, млади људи, који не виде перспективу. И сва та опозиција сасвим природно окреће свој бес против Мила Ђукановића, који је Црној Гори политички дуговечан чак и за балканске појмове, и чија политика је подешена за интеграцију земље у евро-атлантске структуре.

„Ђукановић зна да предстоје избори и покушава да пребаци кривицу на Русију, што је веома згодно, нарочито у тренутној ситуацији: они који су против уласка Црне Горе у НАТО су за Русију. Односно, принцип је: ко није са нама, тај је против нас. Али морамо имати у виду да црногорска Влада криви не само у Москви, већ и Србију: наводно се протестима диригује из Београда, такође”, истиче стручњак

Према његовим речима, за Ђукановића је ово сасвим уобичајен потез, да оптужи своје противнике за заверу са Москвом. За њега велики проблем није само питање политичког опстанка. Западни медији су Ђукановића оптуживали за корупцију, шверц цигарета... Како каже, улози су за њега веома високи и пребацивање кривицу на Русију су његов природнан политички потез.

Росијскаја газета. Сва права задржана.