„Руска планета”: Руско-српски војни уговор покварио планове НАТО-а на Балкану

Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри. У измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране. Тиме се тренд за приближавање НАТО-у завршио, сматра професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова.

У руским медијима се у среду појавила информација да ће Русија и Србија потписати јединствени по износу и свом садржају војни уговор, који је био и главни циљ посете Москви српског премијера Александра Вучића. Према доступним информацијама, српска војска ће у потпуности прећи на руске стандарде. Тиме ће питање о ступању у НАТО бити елиминсано, пише „Русская планета”.

Вучић је у Москви изјавио да „неко посебно улаже напоре да дестабилизује ситуацију између земаља западног Балкана”.

Експерт Центар за стратешку конјуктуру Олег Валецкиј подсећа да је војска Југославије, а затим Србије, традиционално функционисала по совјетским и руским стандардима.

„Основни модели српских тенкова и авиона су унапређене верзије совјетских аналога. Због тога није потребан посебан прелазак на наше стандарде. Наравно, земља технички не може да се придружи НАТО-у, тако да је, у ствари, донета стратешка одлука која има већи значај него други војни уговори”, сматра Валецкиј.

Стратешки важна тачка уговора је могућа испорука у Србију руских система ПРО. Сопствени систем противракетне одбране Србије ће промени однос снага у региону и представљаће одговор на размештање америчког система ПРО у источној Европи.

Професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова истиче да Балкан постаје референтна тачка у којој се спајају интереси свих учесника у светској политици, па је стога веома важно питање безбедности. Она додаје да су Србија и Црна Гора од времена Руске Империје уско повезано са Русијом, као и да је за РФ, такође важно даље присуство у свим сферама живота у овим земљама - хуманитарној, економској и војној. Према њеним речима, данас се балканске земаље суочавају са избором: да ли да сарађује са НАТО-ом, који је бомбардовао Југославију 1999. године или са Русијом.

„Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри, односно укључивање Русије у борбу против ᾿Исламске Државе᾿. Захваљујући томе Русија је свесно или несвесно ојачала своју позицију на Балкану. И у измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране, којој је Русија давно говорила о својој спремности за војно-техничку сарадњу. Тиме се тренд последњих година за приближавање НАТО-у може завршити. Не треба овде гајити илузије, али динамика је позитивна”, рекла је  Пономарјова.

Према њеним речима, на тај начин Србија је зауставила шетање између Запада и Русије, и на крају се декларисала као независни суверени играч. Овај корак је постао реални показатељ мултиполарности. У мултиполарном свету земље имају могућност да изаберу свог политичког савезника и Србија је направила свој избор. Али друга питања остају отворена: каква „освета” Запада чека Србију и да ли ће успети да се избегне нови рат на Балкану, у којем ће Београд сада имати поузданог савезника.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“