9. јула 1990. године узлетео је први серијски путнички авион Ил-96−300. Био је то „авион из снова” совјетске авио-индустрије, који је „Аерофлот” очекивао са нестрпљењем. Међутим, када је авион био спреман за експлоатацију, руски авио-превозници су се окренули страним произвођачима авиона. То се догодило због интрига тих истих произвођача које су подржали тадашњи руски функционери, незаинтересовани да подрже домаћу индустрију, пише „Свободная пресса”.
Тако се догодило да је Вороњешка фабрика авиона произвела само 28 ових авиона. Већи део се користи у председничком авио-парку, а неколико је продато Куби.
У прво време Ил-96 је куповао Аерофлот, али је ускоро потиснут и почеле су масовне набавке Boeing-767. Исту стратегију су применили и други авио-превозници. Притом су наводни аргументи само изгледали убедљиви: експлоатација америчких авиона је 25% јефтинија. И такође су наводили да је безбедност код Боинга већа, док је у стварности било сасвим обрнуто. За време пробних летова Ил-96 је нормално слетао са четири искључена мотора, што Боинг није у стању да учини.
Аргументација што се тиче трошкова експлоатације је сасвим неодржива. Јер је Иљушин двоструко јефтинији од Боинга: 90 милиона према 180 милиона долара. Тако да је за првих 10 година коришћења руски авион у плусу у односу на амерички.
Међутим, постоји могућност да нове модификације Ил-96 докажу своју вредност на међународном авио-тржишту.
Овај одличан авион добио је нову шансу пре око годину дана и она ће, по свему судећи, бити реализована. Обновљени Иљушин, међутим, неће се вратити у цивилну, него у војну авијацију.
Крајем прошлог века фабрика авиона Иљушин произвела је Ил-96−400, нову модификацију путничког авиона која може да прими 435 путника. Ограничени број ових авиона планира да набави Куба. На основу овог модела ускоро ће се појавити транспортна модификација Ил-96−400Т. Он има двојну намену и може се користити како у цивилној, тако и у војној авијацији.
Међутим, Министарство одбране је више заинтересовано за модификацију Ил-96−400ТЗ. Ради се о авиону-танкеру који за 10 година треба да замени Ил-78М. По свим параметрима он значајно надмашује застареле танкере који се у руском ратном ваздухопловству користе од краја 70-их.
Његове главне предности су носивост и домет. Ил-96−400ТЗ може да превезе 65 тона горива на растојање од 3500 км. Док модификација Ил-78М-90 преноси до 40 тона керозина на растојање од 3000 км.
Министарство одбране тренутно планира да набави 30 нових танкера. Постоји значајна могућност да ће за нов авион бити заинтересоване и друге армије, нпр. индијска.
Министарство одбране такође планира да до 2024. године набави и још 14 путничких Ил-96−300.
Планирана набавка значајног броја Ил-96−300 и Ил-96−400Т одиграће и позитивну социјалну улогу. С обзиром да су капацитети Вороњешке фабрике авиона практично потпуно заузети испуњавањем других наруџбина, фабрика почиње пријем нових стручњака, тј. отварају се нова радна места.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу