„Взгљад”: Лукашенко наметнуо Русији ценкање око ваздухопловне базе

База не представља само директан новац, већ инвестиције и радна места. И, највероватније, износи у руским рубљама највише интересују Минск, а не војна сврсисходност. Краће речено – базе ће бити. Само ће можда бити потребно одрешити кесу.

У понедељак je Александра Лукашенка изненада изјавио да нова руска ваздухопловна база у Белорусији не треба ни Минску, ни Москви. То није тако: база нам је потребна и интересовање Кремља за њу је очигледно. С обзиром на чињеницу да је у петак ЕУ укинула личне санкције против Лукашенка, ова прича тражи мешање политике. Али, у ствари, удео економије је овде много већи, пише „Взгляд”.

Указ Владимира Путина о потписивању споразума између Русије и Белорусије о размештању руске ваздухопловне базе на територији Белорусије датира од 18. септембра. Истовремено, руски председник је посебно истакао пре састанка са Александром Лукашенком у Сочију да Министарство спољних послова треба да се консултује са својим белоруским колегама и „уземе у обзир њихове жеље” да би се одмах унеле измене у текст уговора.

Већ следећег дана белоруска страна је радикално променила своје ставове о судбини базе. Међутим, да будемо прецизни, Минск ипак своје ставове није мењао, јер јасних ставова белоруске стране о бази није ни било. Председник Лукашенко се претварао да први пут чује за то. И министар Мекеј је јавно изјавио да Белорусији не треба база. Онда је дошло ново појашњење од Лукашенка да база није потребан ни Русији.

Док је била у току расправа, нерозне комшије Белорусије почела је да тресе грозница. Шеф литванске дипломатије Линас Линкјавичус први је рекао да успостављање војне базе „не повећава ниво поверења”. Јасно је да, са тачке гледишта Вилниуса размештање на литванској територији ваздухопловне базе НАТО-а повећава поверење, док руске базе у Белорусији смањује. Многи белоруски експерти се слажу да је око базе почело озбиљно ценкање, у које је Лукашенко увукао не само Русије, већ и Литванију и Пољску.

Како наводи издање, тај процес је већ покренут: Руска влада је усвојила председнички декрет за извршење, новчана средстава су обезбеђена, у току је усаглашавање и припрема документације.

Аргументи Минска се своде на то да за одбрану Белорусија не треба никаква база, јер заједничко крило руско-белоруског ваздухопловства се и тако успешно сналази. А уколико дође до директне претње територији републике, постоје јасни договори да ће руска војска доћи у помоћ.

Економски аргументи стављени су по страни. База не представља само директан новац, већ инвестиције и радна места. И, највероватније, износи у руским рубљама највише интересују Минск, а не војна сврсисходност.

Москва никада није крила да је она заиста заинтересована за размештање овакве врсте објеката, не само у Белорусији. Ово интересовање се није појавило одмах, већ када је руска војска довољно ојачала да изгради далекосежне планове. Лансирање крстарећих ракета из Каспијског мора показало је да има чиме да се пуца. И за то су потребне базе, на разним местима.

У образложењу белоруска страна периодично одлута у „не увлачите нас у свој рат”, „Белорусија ће постати мета НАТО-а или терориста” итд. Али чињеница је да се руска авијација већ базира у земљи и да је има све више.

И актуелне проблеме, укључујући Украјину и Сирију, Минск је спреман да решава заједно сам Москвом и да је у свему подржава. Највероватније да ове чудне изјаве белоруских колега нису чудније од оних о цени угљоводоника и гаса, или приватизацији белоруских предузећа. Све ће се фокусирати на цену, а преговори иза кулиса о њој, као и обично, у Минску покривају оваквим вербалним украсима, углавном намењеним за белоруске потрошаче.

На овакву „преговарачку тактику” сви су одавно навикли, и обе стране је прихватају као неку врсту ритуалне песме и рецитације, у којима је свакоме његова реч скупа, и истовремено ниједна реч не мора ништа да значи. Краће речено – базе ће бити. Само ће можда бити потребно одрешити кесу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“