Nation: По мишљењу америчке „ратне партије” за све је крив Путин

На последњем заседању комитета за спољну политику америчког Конгреса био је очигледан  непријатељски однос према Русији и њеној операцији у Сирији. Низ говорника, међу којима Викторија Нуланд и Ана Патерсон, имали су сасвим необичне изјаве, сматра новинар портала Nation. Он додаје да су политичари у САД навикли да не обраћају пажњу на нијансе, што их води ка „дволичности” у процени ситуације.

Комитету су обратиле две помоћнице државног секретара: Викторија Нуланд, која је задужена за Русију, и Ана Патерсон, која се бави америчком политиком у Северној Африци и на Блиском истоку. Оне су показале колико је „вешта” америчка „ратна партија”, пише аутор текста: они „мењају циљеве, али не мењају ставове”. Њихов циљ је да „заувек униште америчко-руске односе” и сада се уместо потезима Русије у Украјини баве руским „заоштравањем ситуације” у Сирији.

Нуланд је изјавила „без доказа и хронологије” да је војна интервенција Русије погоршала ситуацију са мигрантима у Европи, а део присутних је додао да је Русија главни кривац за кризу са мигрантима и да се руска интервенција лоше одразила на Турску.

„Ратна партија” само понавља да је „за све крив Путин”, пише новинар портала  Nation. Ана Патерсон је не трепнувши изјавила да су „Исламска држава” и Асад „повезани”. „То ће бити права новост и за самог Асада”. Она је такође изјавила да 85-90% напада Русија врши против опозиције која нема везе са ИД, преноси RT.     

Новинар закључује да очигледно не постоји представа о томе да би руско деловање у Сирији могло да помогне у борби против ИД. „Очигледно је главни проблем у томе што је наша влада фиксирана на то да скине Асада са власти, а није проблем у руским нападима.” У овој „дволичној и упрошћеној слици” нема ничег новог: од раних времена хладног рата политичари се ослањају на максиму Дина Ачесона о томе да њихови аргументи треба да буду „јаснији од истине”, јер амерички народ „није навикао” на нијансе. 

Амерички медији такође преносе да CIA плански повећава испоруке оружја такозваној умереној сиријској опозицији и на тај начин показује да су изјаве Обаме о томе да не жели да води „рат туђим рукама” у Сирији нетачне.

Росијскаја газета. Сва права задржана.