Порошенко: Русија вековима води хибридни рат против Украјине

1932. и 1933. године масовна глад у СССР-у била је трагедија целе земље и захватила је не само територију Украјине, него и Белорусије, Северног Кавказа, Поволожја, Јужног Урала, Западног Сибира, Казахстана. Према различитим проценама, страдало је од 2 до 8 милиона људи.

Председник Украјине Петар Порошенко је Голодомор назвао обликом вишевековног хибридног рата који Русија води против Украјине. Он је то саопштио на свом Фејсбук профилу. Поред тога је објавио фотографију на којој полаже цвеће као знак сећања на Украјинце који су страдали у Голодомору.

„Данас традиционално палимо свеће као знак сећања на жртве Голодомора. Молимо се за вишемилионски небески легион украјинског народа. Светле душе невино страдалих Украјинаца су овде, невидљиве, заједно са нама. Голодомор није ништа друго него облик вишевековног хибридног рата који Русија води против Украјине”, написао је он.

Тему голодомора више пута су покретале украјинске власти управо оптужујући Русију за геноцид. 2007. године председник Украјине Виктор Јушченко је одлучио да оснује музеј „совјетске окупације”. Његова главна поставка је носила назив: „Не подлеже забораву: хроника комунистичке инквизиције”. Совјетски период историје Украјине у музеју се тумачи не само као „окупација”, него и као „колонизација”. Између осталог, на сајту музеја се наводи: „Голодомор је фактички био казнена акција окупационе власти за непокорност Украјинаца”.

У Украјини је од 1932. до 1934. године од глади страдало 2 до 3,5 милиона људи. Дан сећања на жртве голодомора обележава се као дан жалости у Украјини сваке године четврте суботе у новембру.  

1932. и 1933. године масовна глад у СССР-у била је трагедија целе земље и захватила је не само територију Украјине, него и Белорусије, Северног Кавказа, Поволожја, Јужног Урала, Западног Сибира, Казахстана. Према различитим проценама, страдало је од 2 до 8 милиона људи. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“