Овогодишња добитница Нобелове награде за књижевност белоруска књижевница Светлана Алексијевич 7. децембра у Стокхолму је одржала традиционално предавање уочи церемоније уручења награде, преноси портал rubaltic.ru.
Предавање Светлане Алексијевич било је у великој мери посвећено Совјетском Савезу и совјетском човеку, кога она назива „романтичарем ропства”. Алексијевич је такође изнела своје мишљење о учешћу Совјетског Савеза у Другом светском рату и у рату у Авганистану, о несрећи у Чернобилу, о догађајима из 90-их година и о савременој Русији.
„Живела сам у земљи у којој су нас од детињства учили да умиремо. Учили су нас смрти. Говорили су нам да човек постоји како би предао себе, како би сагорео, како би се жртвовао. Учили су нас да волимо човека са оружјем”, рекла је белоруска књижевница.
„Да сам одрасла у некој другој земљи, ја не бих могла да прођем тај пут. Зло је немилосрдно, од њега се треба пелцовати. Али ми смо одрасли међу џелатима и жртвама”, рекла је Алексијевич о животу у СССР-у.
Књижевница је у свом говору такође много говорила о појму слободе за руског човека, цитирала је људе са којима је разговарала када је посећивала Русију.
„Рус не схвата слободу, њему су потебни козак и бич”, изјавила је Алексијевич са говорнице.
Према њеним речима, „црвени” човек није на крају успео да стигне у оно царство слободе о којем је сањао седећи у кухињи: „Русију су поделили без њега, њему ништа није остало. Понижен и покрадан. Агресиван и опасан.”
Описујући савремену Русију, добитница Нобелеове награде ју је оптужила да је између моћи и достојанства изабрала оно прво.
„Сада је поново време моћи. Руси се боре са Украјинцима. Са браћом. Мој отац је Белорус, а мајка ми је Украјинка. Тако је у многим породицама. Руски авиони бомбардују Сирију”, рекла је Алексијевич.
Говор књижевнице је за RuBaltic.Ru прокоментарисао доктор филозофских наука, професор Лав Јестафјевич Криштапович: „Предавање Светлане Алексијевич поводом уручења Нобелове награде је чиста антисовјетска пропаганда, која нема никакве везе са анализом реалних догађаја. Ако бисмо дискутовали са таквим текстом, значи да бисмо признали да у њему постоје неки аргументи и докази. Али о таквој клевети не треба ни говорити. Њу треба одбацити, јер њен циљ није анализа стварности, него промена свести нашег народа и замена ове свести туђим представама и погледима оних који имају своје интересе на постсовјетском простору.”
„Ради се само о томе да публика Алексијевич под слободом схвата уништење наше државности у интересу западне плутократије”, сматра Криштапович.
Росијскаја газета. Сва права задржана.