Тадић упозорио на могућност деградације руско-српских односа

Руско-српски односи су бољи у политичком плану и слабији у економском, оцењује бивши председник Србије Борис Тадић. Он сматра да  после куповине НИС-а Русија није више инвестирала у Србију и говори о томе да „постоји празна реторика без економског пуњења“.

„Обе стране греше. Русија није довољно пажљива према оном што се дешава у Србији. А сама Србија је веома пасивна. Ни један пројекат о којем сам још у својству председника говорио са Владимиром Путином и Дмитријем Медведевом досад није реализован“, рекао је политичар у интервјуу за „Лента.ру“.

Тадић је појаснио да мисли на увећање капацитета складишта гаса, на већу сарадњу Гаспрома и НИС-а у суседним  државама, заједничку куповину деоница енергетских компанија суседних држава, на испоруку еколошки чистих српких производа у Русију у оквиру програма „Здрава Русија“, итд.

Једино што је успело је отварање „Сбербанка“ у Србији, нагласио је Тадић. Стога се може констатовати да „када економска сарадња не одговара нивоу политичких изјава, постоји ризик да односи међу државама почну да деградирају“.

„У своје време смо преговарали о стварању специјалног центра у Подмосковљу или Калушкој области који би служио као логистичка база српским произвођачима пољопривредних производа. Тај пројекат такође није реализован. То је била озбиљна грешка наше стране. Морали смо да доведемо ствар до краја. Али постоји и други проблем који спречава српске фармере да се пробију на руско тржиште као шту су велика колебања курса рубље до којих је дошло после конфликта Москве и Запада.“ Тадић је споменуо и то да српски бизнисмени често наилазе на „чудно и нелогично“ понашање контролних органа, као што је фитосанитарна инспекција, која „због необјашњивих разлога блокира испоруку српских производа у Русију“.

Одлуке о енергетској сарадњи са Русијом биле су међу најтежима у његовој председничкој каријери, признао је Борис Тадић. „То што је на крају Русија одустала од 'Јужног тока' озбиљно је поткопало српске интересе, а Москва чак није изразила жељу да надокнади Србији губитке. Са своје стране Србија је морала да се активније бори за своје интересе. Односно, као пријатељи, као партнери две земље су могле да нађу узајамно повољан излаз из настале ситуације. Београд не сноси одговорност за неуспех 'Јужног тока', зато смо ми очекивали да ће Русија имати више разумевања за наше проблеме.“

Више о руско-српским односима

„У бизнису не постоје браћа“, рекао је Тадић подсећајући на преговоре о куповини НИС-а. „Ипак сличне колизије које се тичу тако важног сегмента као што је енергетика веома утичу на односе двају народа. Стиче се утисак да та љубав није узајамна.“

На питање хоће ли Србија пристати да се учлани у НАТО (можда као услов за прикључење Европској унији) Тадић је рекао да је као председник земље одржао важну дипломатску победу, да је његов успех што питање уласка у ЕУ није формулисано на такав начин. „Истина, ако се узме у обзир да велики међународни фактори који воде дијалог са малим државама веома често мењају услове и одустају од својих обећања, не сме се одбацити могућност да ће у неком тренутку чланство у НАТО ипак постати услов евроинтеграције. У том случају одлука се мора донети на референдуму. То је веома велики проблем за односе Русије и Србије. Излаз би могао бити статус неутралне земље по аустријском моделу“, рекао је Борис Тадић.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.