АиФ: Које су могућности Николића као посредника између Москве и Анкаре?

Након обарања руског војног авиона односи између Русије и Турске су се знатно погоршали. Али ове седмице Анкара је учинила први корак у сусрет, тражећи од Србије да одигра улогу посредника у помирењу са Русијом, пише руски лист „Аргументы и факты“.

„Поводом захтева који је турски премијер Ахмет Давутоглу упутио српском председнику Томиславу Николићу да помогне у побољшању односа између Турске и Русије, овде се ради и о важној за Србију концепцији активне неутралности", објаснила је за АиФ политиколог, експерт за Балкан Јекатерина Поморцева. „Србија покушава да истовремено подржава пријатељске односе са многим светским силама, придржавајући се своје наклоности према Русији. Многи сматрају да управо Србија као отворенија држава може бити посредник, 'мост' преко којег ће се водити дијалог поводом светских конфликата који се само множе. Зато је избор Србије разуман и објашњив“, каже Поморцева. Србија тако пуно добија као земља која жели активну неутралност, а у улози „моста“ види начин да постигне своје циљеве, сматра она.

Руководилац Центра за спољну политику Русије Института економије Руске академије наука Борис Шмељов каже да обраћање Давутоглуа Николићу говори о томе да је Турска веома забринута погоршањем односа и тражи све могуће начине да промени те односе. Шмељов подсећа да се то могло раније и лакше учинити да је Турска замолила за опроштај, надокнадила материјалну штету и казнила одговорне за обарање авиона и смрт војника. Али Турска је одлучно од тога одустала.

„Узев у обзир посебне српско-руске односе, премијер Турске се обратио Николићу. Али мени се чини да су могућности Београда прилично ограничене, потенцијал посредовања Београда није велик. Мислим да ће Москва саслушати Београд, али поступиће по своме. Регулисати конфликт је могуће само на основу директног руско-турског дијалога, и услови Русије су формулисани. Чини ми се да посредници нису потребни, а Николић би поступио мудро када се не би мешао“, каже експерт, који ипак додаје да постоји нешто као дипломатска учтивост и правила дипломатске игре. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“