La Nacion: Како су се на Хавајска острва досељавали руски емигранти

Библиограф из библиотеке Хамилтон при Универзитету на Хавајима Патриција Полонски, која се бави историјом руских емиграната, испричала је изузетно занимљиву и потресну причу о руским досељиницима на Хавајска острва, који су радили на плантажама шећерне трске, али и о њиховим потомцима.

Досељеници из Азије чинили су гро радне снаге на Хавајским острвима, јединој држави САД која се налази ван Америке. Први су стигли Јапанци и Кинези. Али рад је био врло тежак па су 1909. јапански радници организовали штрајк и тражили веће плате и боље услове за рад. Власници плантажа били су забринути, па су одлучили да унајме „белу радну снагу“. Извори кажу да су желели досељенике са Кавказа, колико влада буде могла да их доведе, привлачећи их зарадом већом за 30%, наглашава Полонски у чланку аргентинског дневног листа La Nacion .

У Хонолулу је тада радио руски предузимач Перелестроус, који је на крају осмислио врбовање руских радника и тим поводом се упутио у Русију са ружичастим пропагандним слоганима. Заинтересованима је нудио мање куће, плату, објашњавао све детаље везане за посао, наводи се у чланку.

Међутим, све је испало сасвим другачије, мигранти из Сибира, уместо обећаног раја сусрели су се са правим паклом, већ у путу, будући да су окусили чари карантина (због епидемије богиња на броду). Њихов камп на Хавајима постао је атракција за туристе, а новине су са подмсехом писале о званичним плановима за довоз имиграната, пише у тексту.

Културне разлике такође су биле шокантне, Руси су имали проблеме у комуникацији, јер није било преводилаца, нису имали своје цркве, дипломатска представништва, тешко су се навикавали на локалну кухињу и тропску климу. Забележено је чак да су се једном поскидали на јавној плажи са намером да се поштено искупају, због чега су после одговарали. Зато су масовно почели да беже у Калифорнију, у Њујорк, али су се многи и вратили у Русију, наводи аргентински лист речи историчара Амира Хисамутдинова (Дальневосточный федеральный университет).

Седам година након што су први руски емигранти дошли на Хаваје стигао је позив од нове владе на челу са Лењином, да се врате кући. На Хаваје је послат Вилхелм Васиљевич Траутшолд, који је имао задатак да купи карте, извади пасоше и среди све остало. Информације о онима који су хтели да напусте Хаваје бележио је у специјални албум, у коме су лепљене и њихове фотографије. Међутим ретко ко је желео да се врати у комунистичку Русију разорену ратом. Али и они који су то учинили никада нису заборавили Хаваје, констатује La Nacion.

Много година после распада СССР стигла је једна Рускиња са урном своје мајке, рођене на Хавајима која је још за време хладног рата, пред смрт, изразила жељу да заувек остане на Хавајским острвима, али то тада није било могуће, рекли су саговорници листа.

Полонски и Хисамутдинов  тренутно су у контакту са око тридесет потомака бивших досељеника на Хаваје - оних, из албума совјетског званичника, и свако од њих има своју потресну причу, пренео је портал Иносми.ру.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“