Politico: НАТО балансира на ивици конфликта са Русијом због Турске

Турска под руководством председника Реџепа Тајипа Ердогана 2016. године остаје један од главних проблема за Европу, која је бори против миграционе кризе, и за све играче на Блиском истоку који се боре против „Исламске државе“, сматра аналитичар листа Politico Мајкл Голдфарб.

Новинар истиче да је прошле године око 800 хиљада људи стигло у Европску унију преко Турске. У новембру су се лидери ЕУ сложили да за Анкару издвоје три милијарде евра за регулисање доласка избеглица из Сирије, земље на чијој територији активно делују терористи ИД.

Ердоганова влада истовремено наставља да води војну кампању против турских Курда (у децембру војска је опколила велике градове „у срцу Курдистана“ на југоистоку Турске) под изговором да води борбу против побуњеничке Радничке партије Курдистана.

„Тактика Владе је ипак веома подсећала на масовне репресије“, пише Голдфарб. Био је опкољен град Џизре са преко сто хиљада становника. Становници града су били принуђени да се преко десет дана склањају од напада владиних снага.  

Гранични град Џизре налази се на обали Тигра, преко реке се види Сирија. Близина месту конфликта, по мишљењу аналитичара, објашњава забринутост западних лидера непропорционалним ратом турске владе са курдима. И не ради се чак о очигледним прекорима упућеним Анкари која се односе на људска права.

„Ако је борба против ИД ’борба наше генерације’ (како је рекао британски премијер Дејвид Камерон), зашто онда наши лидери подносе турску владу која води рат против људи који се успешно боре против терориста ИД на земљи?“, пита се Голдфарб, а преноси РИА „Новости“.

Антитерористичка западна коалиција није успела да прошири и потпомогне успех Курда, који су прошле године зауставили продор терориста ИД до нафтних налазишта у Ираку, у многоме због рата Ердогана против Радничке партије Курдистана, сматра аналитичар. Потези турске владе сметали су сиријским и турским Курдима да успоставе контакт и наступе као уједињени фронт против исламиста.

Осим тога, председник Турске је недавно наложио својим оружаним снагама да уђу у Ирак без позива од стране ирачких власти, због чега је амерички лидер Барак Обама позвао Анкару да „смањи затегнутост“, али турско руководство није реаговало на његове речи, додаје аналитичар.  

Међутим, све наведено се не може упоредити са одлуком Анкаре да обори руски бомбардер Су-24, истиче коментатор.

„Ако се догоди нови инцидент, а узимају у обзир како је препун ваздушни простор на граници између Сирије и Турске, таква могућност се не може занемарити, и ако Русија одлучи да одговори на потезе Анкаре и оборити авион, шта ће се тада догодити? Турска је члан НАТО-а и као одговор на потезе Москве Алијансе би могла да примени 5. члан документа о ’колективној одбрани’. Хоће ли у том случају НАТО ући у рат са Русијом?“, пише коментатор листа, истичући да је за већину лидера западне алијансе ово питање без одговора.

Росијскаја газета. Сва права задржана.