Солана сматра да је за ЕУ, која се одлучила за приближавање Анкари због кризе са избеглицама, борба против Исламске државе и даље на првом месту. А да поменута борба захтева сарадњу са Москвом, чланице ЕУ су већ признале, сматра он.
После новембарским терористичких напада у Паризу покушаји јачања међудржавне сарадње у борби против тероризма, између осталог и Француске и Русије интензивирани су. Уколико Турска жели побољшање односа са Унијом, мораће да се томе и сама придружи, пише Солана.
Он наглашава да би управо Турска због своје близине Сирији могла да одигра важну улогу у успостављању мирног процеса у региону, када не би било погоршања односа са Русијом, након што је Анкара оборила руски војни авион.
Затегнути односи са Москвом нису само проузроковали економске санкције руских власти, него су се негативно одразили и на позицију Турске у Сирији. Русија је своје авионе у региону опремила ракетама ваздух-ваздух, што би могло да ослаби утицај Анкаре на севеоисточној граници са Сиријом, сматра Солана.
Актуелни положај Турске Солана одређује као „замршено клупко“, из кога ће моћи да се извуче ако се буде држала „стратешког приступа“, између осталог, ако призна да је стабилизација ситуације у Сирији неопходна и заувек разјасни своју улогу у борби против ИД.
Турска је недавно успешно показала умеће превазилажења озбиљних криза, па имајући то у виду, Анкара не сме да одустане од идеје помирења са Русијом. Такав приступ ће без сумње олакшати контролу многобројних ризика, који се појачавају због сиријске кризе, сматра Солана, а преноси портал Взгляд.
Росијскаја газета. Сва права задржана.