WP: Пристанак на Северни ток-2 издаја Ангеле Меркел немачких начела

Канцеларка Ангела Меркел треба да схвати да пристајући на пројекат Северни ток-2 издаје високе моралне принципе Немачке, пише Jim Hoagland аутор текста објављеног у часопису Washington Post. Али зашто Немачка ризикује своју тешко стечену репутацију, ради тог бескрупулозног, на први поглед, посла са Владимиром Путином о изградњи гасовода, поставља питање аутор и покушава да на њега одговори.

После завршетка Другог светског рата грађани и лидери Немачке постиглу су да их цео свет поштује захваљујући својим високим моралним начелима и исправним политичким одлукама, констатује се у чланку Washington Post-а и поставља се питање: „Зашто би Немачка ризиковала своју тешко стечену репутацију, због тако бескрупулозног, на први поглед, посла“.

Почевиши од „нове источне политике канцелара“ Вилија Бранта, усмерене на ублажавање напетости са Источним блоком па све до мирног и успешног уједињења земље 1990. године, а потом – чврсте одлуке Ангеле Меркел о прихвату сиријских избеглица 2015. године. Речју, Немци су успоставили стандарде, којима друге државе могу само да се диве, наглашено је у чланку.

Али зашто Немачка ризикује своју тешко стечену репутацију, ради тог бескрупулозног, на први поглед, посла са Владимиром Путином о изградњи гасовода, пита се аутор. Посебно ако се има у виду да је светско тржиште енергоресурса претрпело током последњих годину дана озбиљне промене, због чега је Северни ток-2 постао неактуелан и при томе може да нанесе штету европском јединству. Осим тога није јасно зашто Барак Обама скоро ништа не предузима, како би одговорио Меркел да не наседа на ту Путинову гасну превару, пише у тексту.

Када је реч о руском лидеру, његов циљ је врло очигледан, убеђен је аутор текста. Он жели, с једне стране да осигура приход корпорацији Гаспром, а са друге да повећа зависност Западне Европе од руског гаса и Украјину лиши могућности да се одупре „неодлучној кампањи дестабилизације“ коју он тамо спроводи. Међутим немачка канцеларка наставља, без обзира на све, да назива тај споразум ефикасним комерцијалним пројектом, каже се у тексту.

 „Али није тако, инсистира економиста Андерс Аслунд из Атлантског савета. Током последње деценије потрошња природног гаса у Европској Унији смањена је за 21% и постојећи гасовод Гаспрома који пролази Балтичким морем сада ради половином капацитета. А Гаспром није обична корпорација, она помаже Русији да оствари своје геополитичке циљеве, обустављајући испоруке или подижући цене, када Кремљ то жели“.

Наравно, овде није ствар само у новцу, него и у геополитици, или управо у тежњи да се Путин „смири“, констатује лист. Али Меркел је, при томе, потпуно заборавила на солидарност у односу на источне суседе Немачке, а такође није успела да схвати да је за Путина економија исто што и рат, само другим средствима.

Нема ничег чудног у томе што је пројекат Северни ток-2 започет онда када је руска војна кмапања на истоку Украјине почела да слаби. Руском председнику постало је много теже да контролише донбаске побуњенике, које је наоружао. Тако да сада он, вероватно, осећа, да мора или да победи у тој „украјинској авантури“ или да склопи посао, каже се у тексту.

Сада када је америчко законодавство променило правила у односу на извоз нафте, САД треба да гарантују Кијеву испоруку јефтиног природног гаса, који имају у изобиљу, наглашава се у чланку.

А Барак Обама који жури да склопи Трансатлантски трговински споразум са ЕУ, сада треба да искористи своје интензивније пословне односе са Ангелом Меркел, како би се уверио да ће се Немачка убудуће држати својих високих стандарда у понашању и солидарисати се са својим савезницима. И управо да ће да одустане од тог опасног, из стратешког угла, пројекта гасовода, констатује се у тексту.

Росијскаја газета. Сва права задржана.