Мирзајан: Русија у очекивању „урагана“ дуж јужне границе

Поред глобалне политике у Сирији, на Блиском Истоку и у Украјини, 2016. године Кремљ ће морати да нађе одговор за нестабилност која се протеже од Истамбула до Синђана, а за то ће бити потребно много ресурса, пажње и, могуће, крви, пише аналитичар Геворг Мирзајан за портал „Эксперт“.

Много ће зависити од даљег развоја руско-турских односа, пише аналитичар, који сматра да се о стратешком партнерству више не може говорити, али добросуседске односе, развој економских веза и одређени ниво сарадње у кавкаском и европском правцу је могуће повратити.

„Анкара је већ одавно схватила да обарањем Су-24 није направила само грешку, већ злочин против својих националних интереса, али Ердоган је превише поносан да би тражио опроштај. Турци покушавају да покажу да су мирни и сталожени, надајући се да ће Путина проћи бес. Међутим, према ономе што смо чули на великој конференцији за штампу, руски председник је веома озбиљан. Чини се да је његов турски колега погазио неке веома важне договоре са Москвом“, пише Мирзајан.

Кремљ има стратегију како да смањи турски утицај на Кавказ и Централну Азију, па и да развија тесне односе са Курдима, како у Турској, тако и у Сирији, читамо даље на порталу „Эксперт“.

Геворг Мирзајан сматра да од Турске зависи и даљи развој јерменско-азербејџанских односа, односно, хоће ли Турска одустати од умерене политике по питању Јермена: „Када турске власти нису доливале уље на ватру конфликта у Нагорном Карабаху, већ напротив, покушавале  да га замрзну и чак нормализују односе са Јерменима ради даље сарадње са Москвом.“

Важна карика у ланцу нестабилности је наравно Централна Азија, сигуран је експерт. Тренутно тамо нема отворених конфликата, који траже хитно решење (као у случају са Турском) али у региону „видимо унутарполитичку ерозију“. Разлог за такву ситуацију није „Исламска држава“, ни турски империјалистички апетити, већ неефикасност режима, неадекватност елита у тим земљама, које се боје прогреса или не могу да се навикну на промене у друштву. „Та политика конзервирања у принципу може да изазове револуције. Ако се узму у обзир реалије Централне Азије, те револуције могу бити исламског карактера. Москва стога мора да стимулише еволуцију режима у Централној Азији. А то значи да квари односе са њима, ризикујући да буде оптужена да изазива 'обојене револуциј'. Да ли је Кремљ морално и политички спреман за такве кораке – још једно је питање поводом 'урагана' дуж јужне руске границе.“ 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: