Сваки кадар филма „Не можемо да живимо без космоса“ петроградског режисера Константина Бронзита урађен је ручно, чудесна цртана анимација стварана је онако како се практиковало на самим почецима анимације.
Рад на филму трајао је четири и по године. „Не можемо да живимо без космоса“ прича је о два пријатеља, који сањају о космосу као о месту, на које би могли да побегну од свакодневице и усамљености.
Рад на филму за режисера је био сложен, али је зато филм оставио снажан утисак на чланове Америчке филмске академије. Руско остварење такмичиће се за награду Оскар у категорији најбољи кратки анимирани филм заједно са филмовима из Чилеа, Канаде и Америке.
Петроградски режисер, који је потписао на десетине анимираних филмова, већ је био номинован за најпрестижнију на свету награду у области филмске уметности и индустрије, пре седам година, али није освојио статуету.
„Када бих размишљао о наградама, не бих трошио у просеку по четири године живота на сваки петнаестоминутни филм. Потрудио бих се да што пре нешто „спелекарим“. Зашто чекати, може се и годишње по један филм снимати, ако се пуца на Оскара, каже Константин Бронзит.
Мој професор Фјодор Савељевич Хитрук говорио је да аниматор мора добро задњицом да загреје столицу. Без тога нема ничега у професији, каже шаљиво Бронзит.
Руски анимирани филмови номиновани су за награду Оскар пет пута, међутим Академија за филмску уметност и науку, издвојила је Константина Бронзита и Алексеја Петрова, који је статуу освојио 2000. године за филм „Старац и море“.
Бронзит по мишљењу филмских критичара има велике шансе да победи, пошто данас само малобројни раде тако озбиљно и посвећено, пренео је портал телевизије Звезда.
Росијскаја газета. Сва права задржана.