Foreign Policy: САД би могле да изгубе у гасном рату против Русије

Ситуација на међународном тржишту битно се променила и не одговара ранијим оптимистичним предвиђањима, јер Америка тренутно не само да није конкуретна у Азији него и ризикује да се суочи са неочекиваним резултатима у Европи.

Извоз гаса из САД који треба да стартује у фебруару или марту, могао би да доведе до неочекиваних последица по Америку и ојача позиције Русије на европском тржишту, преноси Foreign Policy..

За неколико година, колико је прошло од када су САД одлучиле да изађу на међународно тржиште гаса, ситуација се битно променила, а нарочито оптимистичне прогнозе о великој потражњи америчког гаса у Азији, које су нестале, пише часопис.

Цена гаса значајно је пала пратећи цену нафте и већ не покрива трошкове претварања гаса у течно стање нити транспорт на толику раздаљину. Осим тога потражња у Азији није континуирано расла. Јапан, коме је гас био потребан после хаварије на Фукушими, решио је своје проблеме, кинеска економија показује успоровање раста. Поред тога Кина има много могућности да задовољи своје потребе за гасом, укључујући и нове уговоре са Русијом, пише у тексту.

Трећи удар на америчке планове у Азији представља покретање гасних пројеката у Аустралији, која је близу продајном тржишту, док су амерички гасни терминали у знатно удаљенијем Мексичком заливу.

У тим условима јединствена алтернатива за америчке компаније је Европа, али ни тамо није све једноставно. Терминали за пријем течног гаса налазе се само у западној Европи, а у источној, која је главни потрошач треба изградити нове гасоводе.

Нови прилив гаса из САД могао би имати парадоксалне последице и појачати,  а не смањити зависност Европе од Русије. Релативно јефтин руски гас толико је привлачан, да већ доводи до раскола у Европи, па тако Немачка настоји да изгради нове цевоводе и све се више ослања на руски гас из комерцијалних разлога, без обзира на повике из Брисела да треба наћи алтеративне достављаче, каже се у тексту.

Ако Гаспром настави да се прилагођава, смањи цене и промени начин пословања у Европи, у потпуности ће успети да сачува лидерску позицију у наредним деценијама, а то је управо оно што Брисел покушава да избегне већ толико година, уверен је аутор текста.

Таква стратегија је политички потребна Кремљу, пошто штити позиције Русије као енергетског партнера Европе и обезбеђује политички утицај, наводи FP речи сарадника Оскфордског института за енергетска истаживања Џејмса Хендрикса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.