Бивши сарадник CIA: Oбавештајци САД заостају за руским и трпе неуспехе

Сарадници америчког обавештајног ресора тешко обављају посао у мисијама у иностранству, пошто не познају језик локалне средине и специфичности културе. То неретко доводи до неуспеха и страдања људи, тврди Филип Ђиралди, бивши сарадник Централне обавештајне агенције.

Лоше знање језика земље у којој бораве и стална ротација сарадника доводе до неефикасног рада CIA и редовних неуспеха, сматра бивши сарадник ресора, извршни директор невладине организације Council for the National Interest Филип Ђиралди.

Нико није упадао у САД све од времена Панчо Виље 1916. године, али сви ратови после 1945. били су непотребни, неубедљиви и неуспешни, пошто је систем националне обавештајне службе више пута био затечен деловањем  конкуренције и непријатеља, пише Ђиралди у тексту за  American Conservative .

Као пример који поткрепљује бројне тврдње на рачун лошег рада америчких обавешајаца аутор наводи напад на конзулат у Бенгазију током кога је погинуо амбасадор САД у Либији и други сарадници.

Шеф одељења CIA рекао је медијима да је појачање послато са закашњењем, пошто је требало времена да се код локалне милиције разјасни шта се дешава и добије њихова оружана подршка у случају потребе. Према информацијама The Washington Post-а дотични официр раније је службовао у Латинској Америци, а у Авганистану и Ираку боравио током краћег службеног пута, а језик  је нешто мало говорио. Таква пракса уобичајена је за CIA, а сарадници боравак на кризним подручјима доживљавају само као степеницу потребну за напредак у каријеру, пише аутор.

Кратка путовања разрађена су како би се слали сарадници без пратње и стога су на крају официри без искуства редовно долазили на место официра са ограниченим искуством. Као да су се само оверавале карте, а то је формула неуспеха.

Да би се овладало арапским потребно је две године, а обавештајци не жели да троше толико времена и напора, уз то знање језика не помаже напретку у каријери, пише Ђиралди. Таква ситуација је и са лакшим европским језицима. 

Он такође истиче карактеристичне примере за  „совјетску школу“ која је велику пажњу посвећивала обуци обавештајаца.

За време хладног рата совјетски агенти учили су језик и упознавали се са културом земље у коју су били послати. Они су чак куповали одећу и обућу, карактеристичну за месну средину, како не би боли очи својом спољашњошћу. Боравећи годинама у појединим земљама постајали су експерти и били упознати са свим нијансама рада у дотичној средини, пише Ђиралди, а преноси агенција РИА Новости.

Росијскаја газета. Сва права задржана.