Балтичке земље траже од ЕУ право на цензуру медија

„Одушевљени пољским примером званичници Риге и Талина пожелели су да и они добију могућност блокирања непожељних медија и монопол на истину, па су од Брисела тражили право на увођење цензуре", пише информативно-аналитички сајт www.rubaltic.ru.

„Зелена карта“ је незванична иницијатива парламената чланица Европске уније, у оквиру које је летонски Сејм упутио европском руководству предлог за измену Директиве ЕУ о аудивиозелним услугама, пише сајт wwwrubaltic.ru.

„Земљама Европске уније потребан је механизам за брзо реаговање у случају кршења правила и распиривања мржње, гласи летонска иницијатива, која иза дипломатске формулације крије захтев за право на ограничавање слободе говора“, пише ауторка текста Лајма Каце.

Суштина целе приче налази се у предлогу да се Директивом регулишу и оне медијске услуге које се пружају изван Европске уније, другим речима руски радиотелевизијски програм. Раније је летонски парламент допунио национално законодавство свим потребним амандманима којима се ограничава неистинито" информисање. Међутим да би се дефинитивно увела цензура потребно је зелено светло из Брисела, наводи се у тексту.

Талин је муњевито схватио о чему се ради и безрезервно подржао инцијативу Риге. 

„Тренутно процес спречавања говора мржње сувише је компликован и захтева много времена. Он може да буде далеко ефикаснији. Свака држава треба да има могућност брзог реаговања и спречавања ширења медијских услуга других земаља, које подривају политичку стабилносту унутар земље, распирују мржњу и доводе до напетости или раскола у друштву“.

Осим казни, повремених и сталних забрана реемитовања руских медија Летонија, Литванија и Естонија воде непрестану инфомативну кампању за дискредитацију средстава масовних комуникација свог источног суседа, констатује се у чланку.

Раније је званична Рига изнела предлог за покретање јединственог рускојезичног балтичког телевизијског канала намењеног борби против „кремаљских информативних напада“. Естонија и Литванија су подржале идеју. Балтичке земље су чак добиле и благослов америчког омраженог сенатора Џона Мекејна за крсташки рат против Москве. Рата, међутим није било, балтичке земље нису успеле да се договоре између себе како да поделе финансијске обавезе у антикремаљском пројекту, пише поменути сајт.

Заправо зашто стварати алтернативну рускојезичну телевизијску станицу која по квалитету  програма треба да буде конкурентна и ангажовати финансијске и интелектуалне потенцијале, када се све оно што је непожељно једноставно може забранити, закључује ауторка. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.