Шефица дописничке мреже листа из Бејрута Лиз Слај наводи листу учесника у сиријској кризи: руску авијацију, која туче из ваздуха, либанске и ирачке одреде, који фунционишу „на земљи“ под руководством војних саветника из Ирана, разне сиријске побуњенике које подржавају Сједињене Државе, Турску, Саудијску Арабију и Катар, Курде, повезане са Москвом и са Вашингтоном, као и џихадисте „Исламске државе“, пише The Washington Post.
Новинарка сумња да ће Минхенски споразум о прекиду ватре у Сирији бити реализован и верује да ће грађански рат прерасти у конфликт великих размера, у коме ће се сукобити водеће светске силе. Исти став има и Салман Шајк политички саветник организације која је учествовала у преговорима о мирном решењу сиријске кризе Shaikh Group.
Овде се развија спирала нестабилности, која се отима контроли. Видимо класичан пример борбе у којој је изузетно тешко одредити равнотежу снага, а то би могло да буде врло опасно, каже Шајк.
Централна тачка борбе је Алеп, каже коментатор, у питању је не само исход рата у Сирији, него и геополитичке последице за цео регион. Успешним походом сиријске војске на Алеп, Русија ће осигурати статус водеће државе на Блиском истоку. Осим тога, напредовањем ирачких шиита и либанских борбених одреда шири се зона утицаја Ирана знатно изван традицоналне шиитске осе, до сунитских области на северу Сирије.
За Турску је главни проблем, пише лист, појава Курда у близини сиријско-турске границе, као и њихов сан о независној држави који постаје реалан у контексту напредовања на север Сирије, где влада политички вакум. Попуњавајући тај вакум, Курди добијају значајан импулс у својој борби.
Курдски одреди народне самоодбране искористили су америчке нападе на истоку Сирије да прошире своју енклаву. Тренутно им у прилог иду напади руске авијације у Алепу, Курди шире територију и друге енклаве Африна. Њихов циљ је да споје две енклаве у територијалну јединицу у дужини преко половине турско-сиријске границе, наглашава Лиз Слај.
Политиколози Кенет Полак и Барбара Волтер говоре о томе да нико не разуме шта у ствари жели Вашингтон.
Покушавајући да убедимо све друге да следе САД, осуђујемо себе на неуспех. Становници Блиског истока разумеју шта раде Руси. Они су одмах стали на шиитску страну конфликта, подржали Асада, имају подршку Ирана и Хезболаха. То не значи да је то традиционалним америчким савезницима, сунитским државама драго, али они макар разумеју избор Русије. Оно што не разумеју, а што их плаши, је стратегија њиховог дугогодишњег заштитника - Вашингтона, нагласили су стручњаци у колумни листа The Washington Post..
Росијскаја газета. Сва права задржана.