Патријарх Кирил служио литургију на Антарктику

Патријарх московски и целе Русије Кирил истиче да Антарктик представља слику идеалног човечанства, то је место на коме нема оружја и војних дејстава, а људи из различитих земаља несебично помажу једни другима, па би требало да послужи као пример целом свету.

„Антарктик је једино место на свету на коме нема оружја, нема војне активности, не врше се научна истраживања чији је циљ проналазак нових средстава за уништавање људи... он је својеврсна слика идеалног човечанства и говори о томе да људи могу да живе без граница, без оружја, без непријатељске конкуренције“, нагласио је у разговору са поларним истраживачима на руској антарктичкој станици Белингсхаузен, основаној још 1956. године патријарх московски и целе Русије Кирил, који је, такође, служио литургију у најјужнијој на планети православној цркви Свете Тројице.

Јединствена црква у којој се патријарх Кирил помолио за цео свет, али и служио парастос раније настрадалим члановима експедиције, направљена је од кедровине и тисовине на Алтају. Екипа од осам људи склапала ју је 60 дана, а освећена је 15. фебруара 2004 године. Ово је први пут да предстојатељ РПЦ борави на Јужном полу, а посета је организована у оквиру патријарховог путовања по Латинској Америци на коме се недавно срео и са римокатоличким поглаваром папом Фрањом.  

Патријарх Кирил истакао је да није случајно да једини активни храм на Јужном полу, а то је руски храм на станици Белингсхаузен, носи име Свете Тројице.

„Сергеј Радоњешки говорио је да гледајући Свету Тројицу можемо да превладамо све поделе овог света. Дивно је што постоји црква на Антарктику у којој поларни истраживачи одолевају размирицама овог света. Антарктик је место које поседује посебно духовно и хуманистичко значење за човечанство. Хвала вам за пример, који пружате целом свету“, рекао је патријарх поларним истраживачима.

Патријарх је сваком члану поларне експедиције поклонио икону кнеза Владимира са патријаршијским благословом, а станици своје књиге, пренела је агенција РИА Новости.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“