Spectator: Алеп ослобађају као некад Стаљинград
Сиријска војска уз подршку руске авијације ослобађа провинцију Алеп као што је некада совјетска војска 1942-1943. ослобађала Стаљинград који су окупирали фашисти, пише новинар британског листа Spectator Питер Оборн, који је недавно посетио ову сиријску провинцију која је озбиљно уништена током пет година грађанског рата. Као и некад у СССР-у, у Сирији су окупатори натерани у бекство.
Према речима Оборна, он је „читаву вечност” покушавао да стигне у Алеп, али снаге опозиције су фактички изоловале град од спољног света. Тек после успеха сиријске војске у јануару он је успео да уђе у град.
Оборн је истакао да се његов боравак у Алепу поклопио са „пресудним тренутком” у сиријском конфликту. Оружане снаге Башара Асада су уз подршку Русије из ваздуха локалним терористима блокирале извор испорука оружја и муниције од стране Турске. Без тих испорука они су коначно осуђени на пропаст, сматра новинар.
Он је разговарао са становницима града који су му испричали о насиљу које су према њима спроводили терористи „Исламске државе”, „Џебхат ел Нусре” и Слободне армије Сирије ( једне од највећих оружаних група опозиције). Људи са којима је новинар разговарао истицали су да су док је власт у граду држао Башар Асад жене могле саме да ходају улицама. Осим тога, они су имали добре могућности за запошљавање. Тада је наставни план у школама био либералан, тј. у њему није било радикалног исламизма. А хришћани су могли слободно да се моле у својим црквама, као и муслимани у џамијама.
„Становници Алепа су били таоци организација које су желеле да их по сваку цену претворе у присталице изопачене верзије вахабизма. Становници Алепа знају да су многи чланови ових организација странци који желе да униште културу толерантности која је карактеристична за Алеп и да из града протерају све хришћане, као и да их подржавају турски и саудијски спонзори”, пише новинар.
„Много пута су ме питали: зашто је Британија у сиријском рату стала на страну терориста”, истиче Оборн. Према његовим речима, на ово питање ће историчари у будућности тек морати да одговоре.
Росијскаја газета. Сва права задржана.