Медији: Руски С-300 и С-400 стварају зоне забрањене за нападе САД

Западним војним лицима не допада се чињеница што се руски одбрамбени системи не размештају само у Ирану, па се самим тим на карти света стварају „забрањене зоне“ пише Stern и наводи да је заменик генералног секретара НАТО алијансе Александар Вершбоу на Минхенској конференцији о безбедности назвао ове зоне великим проблемом за Алијансу.

После дуготрајних преговора Русија је објавила да почиње да испоручује Ирану прве системе С-300, наручене још 2007 године што је изазвало револт Запада, за који тај посао значи „крај ере безбедних ваздушних напада“ пише Гернот Кампер у чланку за Stern.

Међутим, наглашава се у тексту, руски председник је укинуо ембарго на извоз оружја у Иран, тек након укидања антииранских санкција Запада.

У техничком смислу ради се о одбрамбеном наоружању, то су системи ПВО, које Иран не може да користи за нападе на своје суседе. Руске ракете домета до 200 километара у стању су да обарају авионе, ракете, крстареће ракете и хеликоптере, како би заштитиле Иран од ваздушног упада и учиниле га „нерањивим“, наводи између осталог у свом опсежном елаборату аутор.

Западним војним лицима не допада се чињеница што се руски одбрамбени системи не размештају само у Ирану, па се самим тим на карти света стварају „забрањене зоне“ наглашава аутор и наводи да је заменик генералног секретара НАТО алијансе Александар Вершбоу на Минхенској конференцији о безбедности назвао ове зоне великим проблемом за Алијансу.

Русија и сама користи савременије системе С-400, постављене у војним базама у Калињинградској области и на Криму, чији домет обухвата знатан део акваторије Балтичког и Црног мора и „покушава да убеди“ земље ЗНД да је неопходно заједничко размештање таквих система, наводи аутор текста. 

„И ако туђе обале и заливи буду под заштитом руских система С-300 и С-400 то још увек не значи да су носачи авиони бескорисни. Међутим, доба, у коме су САД могле неустрашиво да ангажују своје носаче авиона и ловце, полако одлази у прошлост, бомбардовање „беспомоћних у технолошком смислу противника“ претвориће се у истинску војну операцију која може да доведе до видљивих последица“, констатује Кампер.

Зато ће Американци почети знатно пажљивије да доносе одлуке о ангажовању своје војне авијације и носача авиона, закључује аутор.

Системи С-300 припремају се за испоруку у Иран, док је достава ЗРК у Белорусију већ започела, пише портал Взгляд.

Росијскаја газета. Сва права задржана.