Guardian: Непријатељство Русије кривица Запада
Садашњи ниво непријатељства у односима Русије и САД добрим делом представља резултат омаловажавајућег односа Вашингтона према интересима руске безбедности у времену непосредно после завршетка Хладног рата, уверен је бивши министар одбране САД.
Не треба се радовати пре времена успесима руске спољне политике Вилијам Пери који је на тој позицији у администрацији Била Клинтона био у периоду од 1994. до 1997. наглашава да кораци Владимира Путина у Украјини, Сирији и другим местима у последњих пет година представљају главне факторе, који су допринели погоршању односа Истока и Запада.
Пери тврди да се током његовог мандата, непосредно после распада СССР, сарадња између руских и америчких војних лица знатно побољшала и да је то све протраћено пре свега захваљујући САД, а не Русији.
Током протеклих неколико дана за ситуцију би рецимо могао бити одговоран Путин, али када је реч о ранијем периоду сматрам да кривицу углавном сносе САД, рекао је у интервјуу за Guardian Вилијам Пери.
Први корак у заузимању погрешног курса било је ширење НАТО пакта, услед кога су неке источноевропске земље, укључујући оне које се граниче са Русијом, постале чланице Алијансе. У то време сарађивали смо са Русијом која се навикавала на помисао да НАТО може бити пријатељ, а не само непријатељ. Међутим осећали су се лоше знајући да се граниче са Алијансом, и тражили су да се ширење прекине, додао је Пери.
У мемоарима Пери пише да се он залагао за спорије ширење Северноатлантске алијансе, како у почетном периоду постсовјетске сарадње Русија не би била одгурнута. Амерички дипломата Ричард Холбрук, промовисао је супротан став, а подржао га је потпредседник Ал Гор, који је сматрао да „можемо да изађемо на крај са проблемима који се појављују у вези са Русијом“.
Таква одлука, сматра Пери, одражавала је потцењивачки однос америчких званичника према бившој суперсили и почетак „скретања са пута“. Сваки покушај да објасни руску позицију наилазио је, како је рекао, на исти одговор «кога уопште занима шта они мисле, они су „трећеразредна сила“, а Руси су при томе, тврди били свега тога свесни.
Други погрешан поступак Вашингтона, по Перијевом мишљењу био је постављање система ПВО у Источној Европи у време администрације Џорџа Буша, у условима раста незадовољства Москве. Објаснили смо то заштитом од ракета из Ирана, којих није било, али то је друго питање, каже Пери. Међутим, питање „претње“, коју је Москва тим поводом доживљавала опет није разматрано са њене тачке гледишта, сматра Пери. Касније су ракете дугог домета замењене, али то није ублажило став Москве.
„Мислио сам да је то пуко трошење новца, не мислим да то функционише. Покушавао сам да Русе убедим да се не брину око ПРО, јер систем свеједно не функционише, али нису ми веровали“, тврди бивши министар.
Учтиво упозорење: Минхенско излагање Дмитрија Медведева Трећи фактор који је утицао на погоршање руско-америчких односа била је подршка Вашингтона „обојеним револуцијама“ у постсовјетским републикама, посебно Украјини и Грузији. Пери се слаже са етичким разлозима за подршку, али не и са утицајем који је таква делатност имала на односе између Истока и Запада.
После ступања на дужност председника Путин је имао утисак да САД имају стратегију обарања његовог режима, тврди бивши амерички министар и додаје да је Путин одлучио да не сарађује са Западом. Пери каже да не зна на основу чега је руски председник поверовао да Американци спремају револуцију против њега, али да је постојање таквог уверења важно.
Вилијам Пери верује да актуелна тензија између Русије и САД може да буде „врло опасна“. Он се залаже за радикално смањење нуклеарног арсенала, нарочито за уклањање копнених интерконтиненталних ракета. Преко 1000 МБР у САД и РФ константно се налазе у стању борбене готовости, као саставни део политике «узвратног напада», што значи да ће руски или амерички председник имати пола сата да одлуче да ли ће одговорити нападом уколико сателити или радари покажу лансирање ракета противничке стране.
Росијскаја газета. Сва права задржана.