Кларк: Чланице НАТО-а, па ни Турска, никада не одговарају за ратне злочине

Либерали који су се 1999. године залагали за бомбардовање Југославије, како би се заштитили косовски Албанци, нису имали сличну жељу за спровођењем „хуманитарне“ интервенције и бомбардовањем Турске, како би се зауставила убиства Курда, пише британски публициста Нил Кларк, преноси портал RТ на руском.

Без обзира на масовне протесте у Европи Турска наставља са „антитерористичком операцијом“ против Радничке партије Курдистана на југоистоку земље, у којој страдају цивили. Курди у граду Џизра оптужили су турске снаге за масовна убиства цивилног становништа и саопштили да је 150 људи живо спаљено. Новинар Нил Кларк покушава да одговори на питање зашто европски политичари одбијају да виде шта ради Анкара, пише портал RТ на руском.

Нема никакве шансе да председник Ердоган одговара за ратне злочине пред међународним судом. Без обзира што за то из дана у дан има све више доказа. Турска војска у наредним недељама и месецима може да поубија на хиљаде цивила, али то, нажалост, ништа неће променити. Разлог је врло једноставан, Турска је чланица НАТО пакта, а чланице и њихови савезници, увек су „позитивни јунаци“. Они не чине ратне злочине. Само лидери земаља које се не допадају Алијанси треба да страхују од уручења карте за Хаг у једном правцу, каже Нил Кларк.

Упоредите у основи различиту реакцију Запада на „антитерористичку операцију“ Турске против Курда и „антитерористичку операцију тадашње Југославије против Ослободилачке војске Косова у периоду од 1998. до 1999. године, позива публициста.

Деловање Југославије довело је до „хуманитарне“ интервенције НАТО снага и бомбардовања које је трајало 78 дана. Слободан Милошевић називан је балканским касапином и упоређиван са Хитлером. Оптужен је за ратне злочине, а после промене режима коју је 2000. године финансирао Запад, ухапшен је и послат у Хаг, где је изненада умро 11. марта 2006. године, пише Кларк.

Либерали који су се 1999. године залагали за бомбардовање Југославије, како би се заштитили косовски Албанци, нису имали сличну жељу за спровођењем „хуманитарне“ интервенције и бомбардовањем Турске, како би се зауставила убиства Курда. Нисам приметио да су истакнути неоконзервативци позивали да се Ердоган ухапси или против њега подигне оптужница. Шансе да Ердоган заврши као Милошевић у ћелији у Шевенингену нису веће од један према хиљаду, Турска иначе није потписала Римску повељу Међународног кривичног суда, подсећа колумниста.

Ова два случаја разликују се по томе што Југославија 1999. године није била чланица НАТО-а, већ независна земља, која није имала ни најмањих изгледа да уђе у западни војни савез. Турска је, пак, чланица „елитног клуба“ и самим тим може да ради шта год хоће, констатује Кларк.

Уколико је реч о чланици НАТО-а или савезници Алијансе њене „противтерористичке“ операције сматраће се апсолутно легитимним без обзира на то колико су бруталне. Уколико, међутим, припада независним земљама са црне листе Северноатлантске алијансе, то је друга прича. Политичари НАТО пакта и њихови стенографи у медијима, дејства такве земље у борби против тероризма (који Запад најчеше подржава) обавезно ће означити као геноцид и ратни злочин, закључује познати британски колумниста.  

Такође, данас, када турска војска убија Курде, извештава се да MI6 и британска полиција траже у Сирији доказе ратних злочина које је починио, погодите ко? Тако је, Русија!, пише Нил Кларк.

Росијскаја газета. Сва права задржана.