Косачов: Историјска пресуда НАТО пакту у Београду

Константин Косачов, председник Комитета Савета Федерације (горњег дома руског парламента) за међународна питања, ексклузивно за "Руски експрес" и "Руску реч" прокоментарисао је пресуду коју је у септембру 2000. године Окружни суд у Београду изрекао војном и политичком врху НАТО-а. Наводимо коментар Константина Косачова у целини.

„Недавно, пре 10 дана, већ сам писао како је Окружни суд Њујорка изрекао пресуду по којој Иран треба да плати 7,5 милијарди долара породицама погинулих у зградама Светског трговинског центра и Пентагона приликом терористичког напада 11. септембра 2001. године.

Сада имам повод да изнесем свој став о још једном судском процесу, који је одржан 16 година раније и био је посвећен сличном питању. Реч је о пресуди војним и политичким руководиоцима земаља НАТО-а које су учествовале у агресији на Југославију. Пресуду је изрекао Окружни суд Београда 21. септембра 2000. године. Тај документ оставља изузетно снажан утисак, ако ништа друго, оно бар по списку осуђених (оптужени Вилијем Клинтон, Мадлен Олбрајт, Вилијем Коен, Ентони Блер, Робин Кук, Џорџ Робертсон, Жак Ширак, Ибер Ведрин, Ален Ришар, Герхард Шредер, Јозеф Фишер, Рудолф Шарпинг, Хавијер Солана и Весли Кларк проглашени су кривим по свим тачкама оптужнице и осуђени на максималну казну). Поред тога, изнета је веома моћна фактографија и документација и изречене крајње тешке оптужбе: кршење међународног права и националног законодавства СРЈ, тј. примена силе против суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности Савезне Републике Југославије, покушај убиства највиших представника власти, ратни злочини против цивилног становништва, примена забрањених средстава ратовања (пројектили са пуњењем од осиромашеног урана и касетне бомбе) и још много тога.

Нова власт, која је у Београду успостављена 5. октобра 2001. године, по хитном поступку је анулирала ову пресуду. Па ипак, чини ми се да ту пресуду не треба препустити забораву, јер она садржи документована сведочанства о ономе што по мом мишљењу спада у најсрамотније странице новије европске историје. Никако не треба сматрати да су каснији догађаји ту страницу затворили или прецртали.

Када би лидери наведени у пресуди изашли (лично или преко посредника) на такав суд и јавно доказали своју невиност (с обзиром да су још увек чврсто уверени у своју невиност), тиме би они испољили поштовање према правосуђу о коме сами увек с поносом говоре. Окружни суд Београда у том смислу има бар исто онолико овлашћења, колико има окружни суд Њујорка када је реч о терористичком нападу на куле Светског трговинског центра.

Међутим, на крају се све свело само на суђење учесницима догађаја из бивше Југославије, а напада НАТО-а као да није ни било. Кажем „као”, јер се чин напада ипак догодио. Можда још није дошло време да се том чину изрекне коначна оцена на нивоу међународних инстанци, али то не значи да то време никада неће доћи.”

Росијскаја газета. Сва права задржана.