Руски поглед: Милица Ракић и сузе Европе

Позната руска блогерка Ева Меркурјева написала је у априлу 2016. године упечатљив текст о 78 дана бомбардовања СР Југославије, о Милици Ракић, трогодишњој жртви те такозване „НАТО демократизације“ и Федерики Могерини, уплаканој због терористичких напада у Бриселу.

Мост Слободе у Новом Саду након бомбардовања

Експлозивне направе у Бриселу су експлодирале 22. марта 2016. Одговорност за нападе је преузела терористичка организација „Исламска држава“. На бриселском аеродрому су биле две детонације, погинула су 14 лица, рањено је 96. У возу између метро станица „Малбек“ и „Шуман“ бомба је експлодирала отприлике сат касније, погинуло је 20 особа. Све државе Европске уније су тада биле у жалости, а цео свет је имао прилику да види како висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност рони сузе.

Два дана касније, 24. марта 2016, на 17. годишњицу НАТО бомбардовања СР Југославије позната руска блогерка Ева Меркујева је написала следећи текст:

„Када су демократске бомбе погодиле кућу мале девојчице ниједан бриселски евробирократа није заплакао. Међу демократским авионима било је 10 белгијских, 42 италијанска (из домовине расплакане Федерике). Они су понели Југославији исте те демократске бомбе, а на италијанској бази је било 559 авиона учесника операције 'Савезничка сила'. Америка и Европа су морале да у име победе слободе и демократије униште државу тог детета, па и само дете.

Стога, сузе врховне представнице ЕУ за спољну политику и безбедност морају бити крокодилске. Требало је плакати када су бомбардовали Југославију. Сада, након терористичких напада у  Бриселу, Федерика Могерини оплакује безбедносну политику коју је Европа изгубила. А евробирократе не капирају или се праве да не капирају узрочно-последичну везу између ратова и обојених револуција за које се тако залагала Европа и тренутног непостојања европске безбедности.

Сви они који сада исцртавају срца на асфалту европских тргова заложници су те 'политике безбедности'. Њима нико више не гарантује безбедност. Гарантоване су им само крокодилске сузе.

Могерини сматра да је због безбедности потребно зауставити рат у Сирији. Она није ни реч изустила о томе да се Сирија 2011. године није смела 'демократизовати'. Терористички напади јесу директна последица 'демократизације'. Уплитања у животе других народа. Претварања других држава у згаришта и уништавања њихове историје.

Да је данас Југославије на карти, да је светлости у мирним градовима Сирије, жртве терористичког напада у Бриселу вратиле би се својим кућама, пријатељима, својим задужењима и пословима... А Милица Ракић би напунила двадесет година. Жива двадесетогодишња Милица била би гарант политике европске безбедности. Али Европа је убила своју безбедност када је Милица имала само три године. И наставља да убија..."

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“