„Взгляд": Зашто је пресуда Савченко толико узрујала „нацију Мајдановаца"?

Пресуда Надежди Савченко изазвала је очекивану буру гнева и туге присталица Мајдана и са једне и са друге стране руско-украјинске границе. Ствар, међутим, није ни у ком случају у милосрђу, пише блогер Денис Селезњов на порталу Взгляд, покушавајући да одговори у чему је тајна.

Пресуда Надежди Савченко изазвала је очекивану буру гнева и туге присталица Мајдана и са једне и са друге стране руско-украјинске границе. Ствар, међутим, није ни у ком случају у милосрђу, већ у чињеници да се у центру украјинског патриотског космоса Савченко нашла као човек из прве половине 2014. године, времена великог полета на Мајдану рођене „нације“, па се са њом може лако идентификовати и тужити за неоствареним надама, пише Селезњов.

Није било суђено Нађи да се размеће над побеђеним Луганском, није било суђено њеној војсци да уђе у Доњецк,  а срећа је била тако близу. И управо за том неоствареном срећом и жале патриоти. Зато их тако и тресе хистерија...

Нађа је генерално прототип „нације Мајдановаца", наглашава аутор и додаје да су сви приметили њено лакрдијашко и театрално понашање као и немогућност да реално процени тежину ситуације у којој се налази. То не чуди с обзиром да се без икаквог претеривања може говорити о врло јасним у уџбеницима описаним цртама хистеричног понашања и поремећаја личности, који нису карактеристични само за њу, већ генерално за Мајдановце, црте попут театралности, променљиве осећајности, потребе да се стално буде у центру пажње,  сталној егзалтацији...

Све је то лако препознатљиво констатује аутор, проблем је само што је реч о симптомима карактеристичним за милионе неостварених Нађа у целој Украјини, које у основи чине „нацију Мајдановаца". Они у њеној судбини виде сопствену. Суђење Савченко суђење је њиховој представи о Украјини. Казна која је њу стигла и предстојећи заборав указују да ће и њих задесити иста судбина.

Тако да организујући плач и јецаје над Нађином судбином они жале за својом прошлошћу, за неоствареним садистичким сновима о некажњеном масакру над Донбасом, они жале своју будућност, која би велика је вероватноћа могла да буде слична будућности Савченко.

Свакако још себе могу тешити илузијама да ће Запад помоћи,  да ће се Русија, тамница народа, сваког часа распасти, али када егзалтација у тренутку утихне, биће јасно да можда свега тога и неће бити. А онда ће бити страшно, пише Селезњов.

А за терање страха од будућности нема бољег начина него да се баци у још једну хистеричну екстазу, што се представницима мајдановског растројства редовно и догађа.

И мада се према томе може односити са филозофским разумевањем, сигуран сам да сви њихови снови и маштања о судбини Украјине и Русије треба да буду порушени, закључује аутор, преноси портал Взгляд.

Росијскаја газета. Сва права задржана.