„Жалосно је што се над Украјином врши експеримент без анестезије”

Портпаролка министарства спољних послова Русије Марија Захарова прокоментарисала је изјаву председника Украјине Петра Порошенка о томе да референдум у Холандији представља „напад на јединство Европе”, у којој је он, као и обично, алудирао на извесну кривицу Русије због тога што је референдум украјинским властима донео „погрешне” резултате. „Руска реч” у целини објављује коментар Марије Захарове:

„Уверен сам да ће Холанђани гласати ’за’. Пренесите то каналу ’Россия’”, са осмехом Ђоконде ових дана је изјавио Климкин, склањајући од себе плави микрофон руске телевизије.

У потпуности подржавам ову молбу министра спољних послова Украјине. Па, Холанђани, држ’те се! Сад ће вам Кијев, „Литванија и цела Европа”, како се изразила Грибаускајте у специјалном обраћању украјинском народу поводом резултата референдума, приредити ватромет у зрацима зоре.    

Већ је почело. 

„Хтео бих све да подсетим да истинска мета организатора референдума није Споразум о придруживању између Украјине и Европске уније. Не, то је напад на јединство Европе, напад на ширење европских вредности. О томе сведочи и дискусија која се водила уочи референдума”, изјавио је Порошенко.

Напад на јединство Европе? Ко му пише све те изјаве? Чини ми се они који појма немају  о границама међу којима се протеже европски континент? Зато што је сама изјава генијална и користићу је на својим брифинзима. Јер ако се, најзад, говори о „нападу на јединство Европе”, онда не треба говорити о холандском референдуму, него о истискивању Русије из политичког и економског простора нашег заједничког континента, о одбијању да се повежу интеграциони механизми, о расколу Европе по питању миграција, о појави граница и подизању зидова тамо где су их пре 10-15 година демонтирали. То је прави „напад на јединство континента”. Ако ко још обраћа пажњу на тако ситне противречности у говорима младодемократе из редова украјинске олигархије.  

И као по команди хор украјинских дечака и девојчица запева трагично-агресивну кантату „Референдум је имао карактер препоруке”.

„Дакле, сада су на реду влада, парламент и политичари Холандије. Уверен сам да стратешки овај догађај не представља препреку на путу Украјине у Европу”, одговорно је изјавио председник Украјине.

Очигледно, с тачке гледишта Кијева, „стратешки” референдуми „нису препрека” на путу било чега за било куда. Мишљење народа? Ма коме је оно потребно, то су само остаци античке демократије! У 21. веку Украјина је двапут брилијантно показала „стратешки” значај искључиво националистички настројених екстремиста са Молотовљевим коктелима и палицама које се у правом тренутку могу усмерити у жељеном правцу и на тај начин показати неприкосновеност народне воље.

И још једном је Порошенко у теорији у праву: Влада Холандије ће сада морати да покаже целом свету „да на свету постоји” демократија и „зашто јој се људи диве”.

Завршни акорди коментара украјинског председника разнежили су чак и мене: „Желим одговорно да изјавим да упркос томе Украјина наставља да спроводи Споразум о придруживању, да ће обезбедити стварање дубинске и свеобухватне зоне слободне трговине са Европском унијом, јер је то пут ка модернизацији украјинске државе и јачању њене независности.” То помало подсећа на римејк „Интернационале”, која је 30 година била химна Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике, о томе да је „ово наш последњи одлучујући бој”.

Прича о „холандском референдуму” није готова. Она је много већа него што се на први поглед чини. То је прича о томе како суштински и пажљиво чувани принципи демократског уређења могу или не могу да функционишу у тренуцима који су од пресудне важности за развој земље и континента. О томе да избор 60% од 30% чини нешто више од 15% становништва и да ли се та одлука може сматрати за истинску вољу народа. О томе може ли се држава сматрати истински демократском, ако 70% становништва не учествује у одлучивању принципијелно важних питања за развој земље. О томе како на политичке институције и демократске механизме утичу информационе технологије. О томе који се референдуми могу сматрати истински легитимним.

С тачке гледишта политикологије и проучавања савремених међународних односа ово је изузетно занимљив тренутак. Једино што изазива искрено жаљење је што се овај експеримент спроводи на живом и неанестезираном телу украјинског народа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“