Експерт: Холандски референдум могао би да доведе до кризе у Европској унији

Референдум попут холандског могао би да буде одржан у било којој европској земљи, а његов резултат тешко да би био другачији. У њему су испреплетани унутрашња политичка борба, акумулирани умор од Украјине и немирење са мањком демократије у ЕУ. Али његова главна последица могла би да буде крупнија од узрока, управо комплетна криза Лисабонског система, пише ВП.

Холандски референдум има консултативни карактер, али ипак занемаривање његових резултата било би претња непопуларној влади Марка Рутеа и значило би губитак поверења грађана, пише портал аналитичке агенције Внешняя политика. Међутим, далеко важније од поменуте популарности је да ли ће Холандија одустати од ратификације Споразума о асоцијацији Европске уније са Украјином и какве преседане ће у Европској унији створити холандски случај.

Како холандске власти не могу да игноришу вољу грађана, а да спрече ратификацију споразума још је комликованије чини се да Бечка конвенција о праву међународних уговора нуди могуће решење, пише портал. Наиме, ради се о томе да приликом потписивања, ратификације, прихватања, одобравања или приступања споразуму одређена држава може да стави ограду, односно формулише једнострану изјаву којом жели да одбаци или измени правно дејство одређених тачака у примени споразума на дату земљу.

По свој прилици би управо то решење могло да буде најпогодније, мада и прилично спорно за Брисел, пише портал. Примена ограда могла би да створи озбиљан преседан, који би свакој земљи дозволио тумачење међународних споразума на свој начин, што би без икакве сумње, нарушило европско јединство у будућности. 

Не треба заборавити да у међународном праву постоји врло ретка, мада призната пракса делимичне ратификације, према којој се држава не сматра обавезном да се придржава одређених тачака.  За Европску унију то може бити врло интересантан преседан, још негативнији од примене ограда, констатује се у тексту.

Референдум попут холандског могао би да буде одржан у било којој европској земљи, а његов резултат тешко да би био другачији. У њему су испреплетани унутрашња политичка борба, акумулирани умор од Украјине и немирење са мањком демократије у ЕУ. Али његова главна последица могла би да буде крупнија него његови узроци, управо комплетна криза Лисабонског система, пише ВП.

Росијскаја газета. Сва права задржана.