„Украјински естаблишмент - најгори пример совјетског начина размишљања“
Како се украјинска политичка криза може одразити на Русију? А за Украјинцима понављају и њихови најближи прибалтички савезници, пише Александар Носович. „Већа антиевропска и антидемократска реакција на референдум се не може ни замислити: иза лепих речи присталица форсиране евроинтеграције Украјине помолио је нос совјетски начин живота и размишљања у најгорем смислу те речи.“
Другим речима, званични став Кијева на референдум је – боли нас брига за ту вашу отворену демократију, пише аутор.
Али све рекорде ненормалног понашања оборила је реакција прозападних „либералних“ политичара и експерата, који су деценијама освајали америчке и европске грантове за приближавање Украјине Европи:
„Становници Хага, Амстердама, Ротердама или Утрехта, који су гласали против, још ће жалити због резултата данашњег референдума“, утерује страх у кости украјински новинар, посланик Врховне раде Мустафа Најем који је некада извео прве људе на Евромајдан.
„Ако ћемо право: раније сам избегавао качкаваљ „Росијски“, а сада ћу избегавати и „Холандски“, написао је главни уредник сајта „Евроатлантика.инфо“, политички аналитичар Института евроатлантске сарадње Владимир Горбач.
„Реакција украјинског естаблишмента показује да се иза углађених европских лица крије иста она њушка активиста комсомола, предавача марксизма-лењинизма и секретара републичких ЦК одговорних за идеологију“, стоји у чланку.
Лакше је променити светски финансијски систем, него вратити дуг Русији „Своје грешке нећемо признати, нема их. Ми нисмо ни за шта криви, крива је руска пропаганда. Ми смо прави Европљани, а не Холанђани. Партије евроскептика и лист New York Times су Путинови агенти, референдум је инструмент хибридног рата, брига нас за његове резултате, кажу они.“
„То је право совјетско поимање света“, објашњава Носович. „Ти Украјинци су учествовали како су могли у рушењу Совјетског Савеза и одрекли се свега доброг што је у њему било. Али и сачували у себи оно најгоре. У свом сазнању. И бар због овог разлога бесмислено је бавити се десоветизацијом у бившим совјетским републикама. Главно совјетско наслеђе у тим државама су сами људи који се баве уништавањем совјетске прошлости. И ако желе да промене своју политику морају се сетити савета професора Преображенског („Псеће срце“, М. Булгаков) и дуго се тући по глави“, пише политички аналитичар портала Rubaltic.ru.
Росијскаја газета. Сва права задржана.