„Украјински естаблишмент - најгори пример совјетског начина размишљања“

Како се украјинска политичка криза може одразити на Русију?

А за Украјинцима понављају и њихови најближи прибалтички савезници, пише Александар Носович. „Већа антиевропска и антидемократска реакција на референдум се не може ни замислити: иза лепих речи присталица форсиране евроинтеграције Украјине помолио је нос совјетски начин живота и размишљања у најгорем смислу те речи.“

Другим речима, званични став Кијева на референдум је – боли нас брига за ту вашу отворену демократију, пише аутор.

Али све рекорде ненормалног понашања оборила је реакција прозападних „либералних“ политичара и експерата, који су деценијама освајали америчке и европске грантове за приближавање Украјине Европи:

„Становници Хага, Амстердама, Ротердама или Утрехта, који су гласали против, још ће жалити због резултата данашњег референдума“, утерује страх у кости украјински новинар, посланик Врховне раде Мустафа Најем који је некада извео прве људе на Евромајдан.

u0425u043eu045bu0435 u043bu0438 u0440u0430u0437u043cu0435u043du0438u0442u0438 u043eu0441u0443u0452u0435u043du0443 u0421u0430u0432u0447u0435u043du043au043e u0437u0430 u0434u0432u043eu0458u0438u0446u0443 u0434u0440u0436u0430u0432u0459u0430u043du0430 u0420u0443u0441u0438u0458u0435?

„Ако ћемо право: раније сам избегавао качкаваљ „Росијски“, а сада ћу избегавати и „Холандски“, написао је главни уредник сајта „Евроатлантика.инфо“, политички аналитичар Института евроатлантске сарадње Владимир Горбач.

„Реакција украјинског естаблишмента показује да се иза углађених европских лица крије иста она њушка активиста комсомола, предавача марксизма-лењинизма и секретара републичких ЦК одговорних за идеологију“, стоји у чланку.

Лакше је променити светски финансијски систем, него вратити дуг Русији

„Своје грешке нећемо признати, нема их. Ми нисмо ни за шта криви, крива је руска пропаганда. Ми смо прави Европљани, а не Холанђани. Партије евроскептика и лист New York Times  су Путинови агенти, референдум је инструмент хибридног рата, брига нас за његове резултате, кажу они.“

„То је право совјетско поимање света“, објашњава Носович. „Ти Украјинци су учествовали како су могли у рушењу Совјетског Савеза  и одрекли се свега доброг што је у њему било. Али и сачували у себи оно најгоре. У свом сазнању. И бар због овог разлога бесмислено је бавити се десоветизацијом у бившим совјетским републикама. Главно совјетско наслеђе у тим државама су сами људи који се баве уништавањем совјетске прошлости. И ако желе да промене своју политику морају се сетити савета професора Преображенског („Псеће срце“, М. Булгаков) и дуго се тући по глави“, пише политички аналитичар портала Rubaltic.ru. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.