Медији: Кина и Русија озбиљна претња лондонском „папирном злату“

Русија и Кина могу да супротставе право злато „папирном злату“ Велике Британије и помету је у одређивању цене драгоценог метала пишу аустријски медији.

Русија и Кина, које су прошле године извадиле 295 односно 490 тона злата планирају да ојачају сарадњу у области трговине златом, пише Contra Magazin.

Према речима заменика председника Централне банке Русије Сергеја Швецова, у случају земаља БРИКС-а реч је о великим националним економијама са великим резервама злата и импресивном количином производње и потражње овог драгоценог метала. У Кини центар трговине златом је Шангај, а у Русији Москва. „Наша замисао је повезивање тих платформи у циљу интензивирања трговине између наших тржишта“, нагласио је Сергеј Швецов.

Русија и Кина заједно остварују скоро четвртину светске производње злата. Уједињене оне би могле имати значајан утицај бар у погледу стварног злата насупрот лондонском „папирном злату“, наглашава аутор текста.

Констатује се да је на крају најважније управо злато које реално постоји, а не некаква обећања на папиру, нарочито када стварнe резерве злата нису тако велике, како тврде сертификати.

Аутор текста скреће пажњу да Русија, као и Кина у последње време плански повећава своје резерве злата. Међутим, док Пекинг настоји да умањи реалне цифре (званични подаци ни приближно не одговарају количини реалих резерви злата), Русија у том погледу ништа не скрива, тврди аустријски часопис, а преноси портал Взгляд.

Резерве злата руске Централне банке повећане су од 2008. године практично троструко, до 1762 тоне, каже се у тексту и констатује да је Кина управо почела да везује јуан за злато. 18 предузећа и банака двапут дневно одређиваће цену овог драгоценог метала.

Све се то може сматрати директним нападом на финансијски центар у Лондону, посебно ако се има у виду да су се до сада цене злата одређивале искључиво у британској престоници, тврди Contra Magazin.

Росијскаја газета. Сва права задржана.