Al Jazeera: Воле ли се Словенија и Русија иза леђа ЕУ?

Службена Љубљана успешно плеше између Запада и Истока, послујући добро и с Русима, али и с Европљанима, пише Al Jazeera.

Конкретан повод за посету Владимира Путина Словенији овог лета је обележавање стоте годишњице погибије руских заробљеника који су страдали градећи планинску цесту према Вршичу, али разлози могу бити бројни – политички, дипломатски, економски, стоји у чланку.

„Уз све то, не треба заборавити ни чињеницу да је Словенија чланица Европске уније, асоцијације која је због Украјине наметнула санкције Русији и добила истоветан одговор из Москве. Но, службена Љубљана очито успешно плеше на танкој нити између Запада и Истока, послујући и даље једнако добро и с Русима, али и с Европљанима.

Спољна политика Словеније без сумње балансира између Запада и Русије, потврђује Андреј Стопар, одговорни уредник на Првом програму Радија Словенија. Подсећа како је Словенија подржала санкције Русији, након руске анексије Крима, што је забринуло кругове бизнисмена који послују у тој земљи.

„Свака чланица Европске уније може себи приуштити да сама креира, у одређеној мери, своју спољну политику. Словеначка спољна политика јесте наклоњена Москви, али не смем тврдити да је изразито проруска. Мислим да је добар пример тога прошлогодишња посета Дмитрија Медведева Словенији, а пре тога одлазак Борута Пахора у Русију на параду [поводом 70. годишњице краја Другог светског рата]. Такође, пуно говори и чињеница да Владимир Путин чешће долази овде, него у Бугарску“, подсећа Стопар.

„За Словенију је руска трговина важна, посебно због фармацеутске индустрије (Крка), електронске (наследнице Искре) и грађевинске. С друге стране, Русија Словенију обезбеђује енергентима и сировинама. Такође, не треба заборавити инвестиције у туристичком и здравственом сектору. Морам напоменути да словеначка индустрија челика има руског власника“, објашњава Стопар.

Полона Фрелих, независни стручњак за Русију и ЗНД не слаже се с тврдњом да Словенија успешно балансира између Русије и Запада. Напротив, као чланица Европске уније и НАТО-а сматра да је „Словенија непријатељски расположена према Русији“.

„Ако послушате реторику локалних медија, можете приметити да Словенија не игра на руску карту. Не игра, додуше, ни на било коју другу карту јер је њен статус у атлантским интеграцијама статус потчињеног. Какогод, истина је да је Словенија једна мала европска држава управљана из Брисела и Вашингтона која, у спољној политици, заправо не одлучује ни о чему“, конкретна је Фрелих.

Указује и како „из руске перспективе, Словенија није стратешки значајна зато што је премалена“. У том смислу подсећа како је „гасовод Јужни ток давно заборављена идеја, па Руси не виде ништа занимљиво у Словенији без обзира колико пута поновили да Словенци имају посебно место у њиховим срцима“. Као разлог наводи чињеницу да је „руска дипломатија јако прагматична“.

„Стога је само мит да економске везе Словеније и Русије јачају. Највећи трговински партнери Словеније су унутар ЕУ, првенствено Немачка, док је Русија врло скромно рангирана. Скоро пола руског увоза у Словенију су нафта и сировине, што и није баш нека сатисфакција. Импресиван је и драматичан пад у трговинској размени за чак 40 посто у односу на 2015. Заправо, тако је и с ЕУ. Економски гледано, Русија и ЕУ се све више разилазе и Словенија ту није изузетак.“.

Ако Путин и дође у Словенију овог лета, наставља Фрелих, „то би значило да постоје неке скривене везе између Русије и Словеније за које нико не зна или је Путин толико очајан и изолиран, што је тешко могуће“. У том смислу подсећа на одличне односе Русије с државама из БРИКС савеза, те средњом Азијом и Блиским истоком.

Фрелих још претпоставља  да су „Американци саветовали Пахору да напише позивницу Путину“. „Формално, одржао је реч и позвао га, али и с друге стране отворено сигнализирао да као гост није добродошао. Дипломатски, покушао је да задовољи све стране. Уосталом, не сумњам да би се Пахор противио фотографирању с Путином – једним од најмоћнијих политичара на свету“, закључује Полона Фрелих.

Ни други европски и светски лидери нису се противили фотографирању, јер се с многима сусрео откако су захладнели односи Русије и Европске уније. Но, свакако ће бити занимљиво видети хоће ли се одазвати позиву словенског колеге и доћи. Ако и њих двојица можда и немају заједничких тема, пословни људи свакако имају, стоји у чланку објављеном на порталу Al Jazeera.

Росијскаја газета. Сва права задржана.