МК: На изборима у Србији политичари су се „тукли Путиновим портретима”

Аналитичар Олег Бондаренко се пита куда ће се окренути Србија после избора и формирања нове владе. Он сматра да је понуда од стране ЕУ и НАТО-а већ истрошена и да за Србију на тој страни нема перспективе.

Аналитичар Олег Бондаренко за лист „Московский комсомолец” разматра резултате избора у Србији и покушава да одговори на питање да ли Српска напредна странка може „постати пандан ’Јединствене Русије’”, тј. да ли може да постигне међупартијски консензус на политичкој сцени.

Одговор на главно питање ових парламентарних избора у Србији – колико ће проруских странака ући у парламент – зависи од тога ко се сматра „проруским”, пише руски аналитичар. Док је раније главно питање било да ли ће Србија ићи са Европом или са Русијом, сада су се, после победе „проруског” кандидата на председничким изборима 2012. године, по мишљењу већине балканиста, српски политичари „млатили портретима Владимира Путина”, пише „Московский комсомолец”.

Аналитичар сматра да је таква снажна проруска оријентација на српској политичкој сцени постала могућа захваљујући Војиславу Шешељу. „Управо Шешељ је политички отац садашње државне елите Србије и зато је он њен неодвојив део”, пише Бондаренко. „Јер унутар Радикалне странке је стасао тим ’победника’: садашњег председника и премијера, министра унутрашњих послова и гувернера Народне банке”.

На питање кога од многобројних проруских партија у ствари подржава Москва има неколико одговора, пише аналитичар. „Јединствена Русија” је меморандуме о међупартијској сарадњи потписала како са владајућом Српском напредном странком, тако и са коалицијом ДСС-Двери.

Аналитичар се пита куда ће се окренути Србија после избора и формирања нове владе. Он сматра да је понуда од стране ЕУ и НАТО-а већ истрошена и да за Србију на тој страни нема перспективе.

Са друге стране, пише руски лист, ни Москва у овом тренутку нема конкретан геополитички модел и економску понуду за Београд. Наравно, постојећи формати за интеграцију нису исцрпени: може се говорити о могућности чланства у Организацији Уговора о колективној безбедности и у Евроазијској унији. Аналитичар, међутим, сматра да је неуспех „Јужног тока” ову сарадњу лишио економске базе.

По мишљењу аналитичара, најважнији задатак нове владе Србије је да поврати статус регионалног арбитра и посредника у решавању конфликата на Балкану.

Друго питање које поставља је да ли ће Српска напредна странка успети да постане пандан „Јединственој Русији”, тј. да ли ће успети да постигне међупартијски консензус на политичкој сцени.

„База за међупартијски консензус у Русији био је повратак Крима као део заборављене националне идеје и зато се руски консензус назива кримски. Није моје да решавам на чему ће се базирати српски спољнополитички консензус: на идеји повратка Косова или на идеји спајања са Републиком Српском. Али засад то није учињено и наизглед стабилна политичка конструкција могла би се срушити при суочавању са првим озбиљним искушењем”, закључује аналитичар. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.