„Взгљад“ о изборима у Србији: Победила политичка шизофренија

На парламентарним изборима у Србији победиле су странке владајуће коалиције, а СНС Александра Вучића је добио више од половине гласова. Победили су људи који су некада слепо пратили Милошевића и Шешеља, а сада се одричу од њих због савремених трендова, убрзаног приступања Европској унији, чија цена може бити коначан раскид са Русијом, пише Јевгениј Крутиков, војни експерт, политиколог, стручњак за проблеме Кавказа и Балкана.

Вучић је изабрао курс на улазак у ЕУ по било коју цену, покушавајући да балансира на неколико столица истовремено. Он де покушава да подржава пријатељске односе са Русијом, де намеће „технички“ споразум са НАТО-ом и тражи најмодерније руско оружје, де говори о историјском проевропском курсу Србије, пише Крутиков у чланку објављеном у „Взгляду“.

Али за Србију је то већ уобичајено, сматра аутор. „На Балкану је увек било политичке шизофреније. Да, нико није одустајао од добрих осећања између Руса и Срба, али та осећања нису прерасла у ништа практично. У Београду је веома јака проевропска фракција, која наравно није могла да наговори народ да прихвати санкције против Русије (исти тај Вучић је против), али је у стању да окрене Србију ка Бриселу.“

„А ако се замислимо, њихов такозвани проевропски курс и јесте прави правцати српски национализам“, наставља Крутиков, „само без карте Велике Србије, краљевске војне униформе, крста Светог Саве и друге сличне атрибутике. Национализам Вучића је прагматичан. Он каже: 'Наша политика је да ми волимо Србију, поштујемо Русију, поштујемо Америку, идемо у ЕУ. Али пре свега ми волимо Србију'. И то је веома разумљив став, посебно младима."

Два провладина блока у Скупштини су имала апсолутну већину, тако да избори нису ништа ни променили, осим што су направили да састав фракције буде удобнији за партијске и владине лидере. Ако ћемо конкретно, партија Вучића без савезника и саборавца добила је скоро већину гласова, а социјалисти Дачића – више од 11%. Односно, управо толико колико су предвиђале анкете.

Друга је ствар што срећа неће увек пратити Вучића, мисли Јевгениј Крутиков. И објашњава зашто: Вучић је за тако нешто превише самоуверен и недовољно опрезан. „Вучић је отворено против одржавања референдума о уласку у НАТО јер „Србија није изразила жељу да уђе у алијансу,“ каже, а ми додајемо „засад није изазила жељу“. Вучићу је потребан послушни парламент да би у најближе четири године, како сам каже, „прешао на европске стандарде“ у економији и социјалној сфери. То је опасан трик. Уочи избора побегла је из коалиције партија пензионера. Њима нису биле по вољи социјалне промене, које предлаже курс убрзане евроинтеграције. Спроводити такве реформе у европској земљи са једним од најстаријих становништва је опасно по живот.“

Као одговор на све то Вучић је почео да критикује опозицију и сваког ко покушава да оспори његов курс. „Почела је историјска кампања која прати циљ поделе земље“, рекао је он са трибине у празнину, не називајући ничије име. У суседној Црној Гори Ђукановић оптужује Русију, руску амбасаду и московске новинаре за покушај да се подели земља. Вучић то неће отворено чинити, потребно му је оружје, гас, нафта, новац. И он разуме да ће све то добити не зато што је неком посебно симпатичан у Москви већ због геополитичких и морално-историјских разлога. У сваком случају његова порука је јасна: ја сам за јединствену Србију која иде у ЕУ, а сви који су против су за раскол и хаос. Стицајем околности и они који су против убрзане евроинтеграције су такође за јачање сарадње са Русијом. Та чудновата подударност и рађа „политику шизофреније“, када су Срби као народ душу дали за Русију, а парламент бира евроинтеграцију и оцењује курс Вучића громогласним аплаузом, читамо у чланку објављеном у „Взгљаду“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.