Коммерсант: Пад Палмире био би велико понижење Москве пред светом

Палмира је посебна по томе што је веома лако освојити је, али и веома тешко одбранити, присећа се аутор чланка Максим Јусин речи саговорника, западног експерта, стручњака за Сирију. И данашња дешавања потврђују те речи. У мају прошле године „Исламска држава“ је без муке заузела Палмиру (и њен савремени део, град Тадмор). Након десет месеци војска Башара Асада уз помоћ Оружаних снага Русије је протерала терористе из Палмире.

u0420u0435u043fu043eu0440u0442u0430u0436u0430 u0438u0437 u041fu0430u043bu043cu0438u0440u0435: u0428u0442u0430 u045bu0435 u0431u0438u0442u0438 u0441u0430 u0441u0432u0435u0442u0441u043au043eu043c u0431u0430u0448u0442u0438u043du043eu043c u0423u043du0435u0441u043au0430?

Многи су то доживели као најефикаснију, симболичну победу цивилизованог света над џихадистима, подсећа аутор чланка. Концерт симфонијског оркестра Маријинског театра у античком амфитеатру, где су још не тако давно исламски фанатици одсецали главе заробљеницима, је имао задатак да истакне управо ту победу.

Међутим, само неколико дана касније ситуација на фронту се мења и терористи су све ближе граду, прилазе му са свих страна. Зашто је Палмира тако посебна, пита се Максим Јусин.

То је фактички оаза усред пустиње, коју је веома лако оставити без комуникација, а да би се одбранила потребне су велике снаге. Такве снаге Башар Асад сада нема. И неће моћи да је одбрани. Како стоје ствари, Палмиру ће опет, као пре годину дана, оставити терористима на милост и немилост, сматра Јусин.

А за Москву ће то бити права катастрофа, наставља политички аналитичар листа „Комерсант“. И не са војне тачке гледишта јер се судбина сиријског конфликта не рашава у Палмири. Али са тачке гледишта политике, психологије, пропаганде то је пораз Русије.

u041au0430u043au043e u0458u0435 u043fu043eu0433u0438u043du0443u043e u0440u0443u0441u043au0438 u043eu0444u0438u0446u0438u0440 u0443 u0421u0438u0440u0438u0458u0438?

„Јер после концерта у Палмири то више није туђ град. То није туђ рат. Превише је уложено у Палмиру, превише је са њом повезано. И авијација која је помогла да се освоји, и специјалне јединице које су помагале сиријској војсци, и руски официр Александар Прохоренко, који је жртвовао свој живот за Палмиру.“

Да ли је добро или лоше што се антички град тако повезује са Русијом посебно је питање. На то ће само време одговорити, сматра Јусин. Како год било, нема повратка. Након концерта Маријинског театра Палмира је на неки начин постала руски град. И ако Москва не буде могла да спречи да она поново падне у руке терориста, ако се џихадисти са црним заставама врате да поново одрубљују главе пред камерама, и у арапском и у читавом свету то ће бити пораз Русије, њено понижење.

„Мислим да то схватају у Кремљу, у министарству одбране. Одбрана Палмирe је сада главни задатак Москве“, закључује Јусин. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.