Према резултатима испитивања јавног мњења већина Немаца не одобрава санкције Европске уније и не жели да њихова држава помаже Пољској и прибалтичким земљама у „случају напада Русије“.
Одлука Немачке о бројчаном повећању оружаних снага на седам хиљада војника у наредних седам година нема везе са „кључним војним проблемом“, Русијом, пише Џон Винокур у часопису Wall Street Journal.
По речима аутора у Министарству одбране Немачке избегавају да о Русији говоре као о „агресору“, а министар одбране Урсула фон дер Лајен протекле недеље поменула је проширење немачке војске „у врло малом обиму“.
На тај начин, док руководство НАТО алијансе говори о неопходној потреби одговора на „агресију Русије“, Немачка не жели да Русију сматра милитантном и хоће да верује у поновну „предвидљивост“ Москве. Приступ Немачке, приступ је „дистанцираног од реалности неконфликтног посредника“, наглашава Винокур.
Без обзира на то што Немачка тврди да жели да заузме „одлучнији међународни став“ Берлин нема јасну војно-политичку стратегију. Изгледа да после десет година на месту канцелара Ангела Меркел заправо није признала да су „поуздана војна сила“ и спремност њене употребе неодвојиви елементи дипломатије у погледу Русије, сматра аутор текста.
Министар одбране Немачке није изразила протест због „нових претњи“ Кремља у вези са размештањем комплекса Искандер у Калињинградској области у „непосредној близини Берлина“. Према анкети коју је у марту ове године спровео немачки фонд Бертелсман 56% Немаца не сматра Русију „војном претњом“ и не одобрава санкције, а 57% испитаних грађана не жели да немачка војска штити Пољску и прибалтичке земље, „уколико их Русија нападне“, пише Џон Винокур, преноси портал Взгляд.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
