„Референдум – кључна тема предстојећих парламентарних избора у Црној Гори“

Парламентская газета
„Прегруписање снага у парламенту и влади Црне Горе после ноћне седнице Скупштине и последња изјава премијера Мила Ђукановића из Брисела о референдуму или парламентарној процедури за коначну одлуку о сврсисходности ступања у алијансу убедљиво сведоче о фактичком почетку трке за предстојеће 9. октобра парламентарне изборе у уземљи“, пише у свом коментару Виктор Колбановски, директор руског Балканског центра за међународну сарадњу.

Смена Ранка Кривокапића, који по угледу и утицају спада међу три најжешћа противника атлантске интеграције у Црној Гори, са дужности председника Скупштине у ноћи пред потписивање протокола од стране министара спољних послова НАТО-а у Бриселу неповољан је знак за саму атлантску интеграцију Црне Горе. То указује да је политика уласка у НАТО почела да тапка у месту, упркос целој медијској халабуци која се диже око данашњег догађаја.

За политичку ситуацију у Црној Гори данас је карактеристично функционисање два моћна различито поларизована центра: владајуће Демократске партије социјалиста и опозиционог Демократског фронта. Однос између ових супротстављених политичких субјеката умногоме дефинише стање интензивне политичке турбулентности, које је почело још 17. септембра 2015. године, када је Скупштина усвојила противречну резолуцију о подршци евроатлантској интеграцији земље, и траје све до данас. 

Руководство Демократске партије социјалиста све више схвата ризике који су везани за спровођење актуелне политике у условима раскола земље и поларизације расположења у друштву, како што се тиче НАТО-а, тако и у вези са другим кључним проблемима. Зато се у изјавама лидера ДПС-а у последње време могу чути тезе о „мосту који повезује обале” и чак се почиње спомињати могућност одржавања референдума о уласку у НАТО. Руководство Демократског фронта истовремено наставља да тражи смену режима, а тактички се оријентише на парламентарне и уличне методе политичке борбе. Зато је конструктиван дијалог између ових супротстављених политичких снага засад веома проблематичан и додатно отежан због антагонизма Демократског фронта према председнику Владе Црне Горе Милу Ђукановићу. Па ипак, покушајмо да будемо оптимисти у овој ситуацији у којој јавни консензус може бити постигнут само као резултат напорних, али неопходних преговора.

У новом распореду политичких снага углед и утицај задржала је Социјалистичка народна партија Срђана Милића. У састав реконструисане Владе као министар унутрашњих послова Црне Горе ушао је Горан Даниловић, који и препознат и поштован у Москви (као и председник Демоса Миодраг Лекић). Такође памтимо посету Русији лидера новоформиране странке Демократске Црне Горе Алексе Бечића на позив „Россотрудничества”, који је сада лидер новог парламентарног субјекта Демократе Црне Горе.  

Настављамо да пружамо отворену и легитимну подршку јавно-политичким снагама Црне Горе које се у име већине грађана залажу за одржавање референдума и за уставно утемељење војне неутралности земље. Ови приоритети и друге тезе Ловћенске декларације, коју смо недавно потписали са црногорским партнерима, у садашњим компликованим условима представљају снажан основ за будући развој братских односа између наших земаља и народа.

Све у свему, размишљајући о ситуацији у земљи, може се већ рећи да ће скупштински избори 2016. бити веома оштра и кључна тема у припреми предстојећег референдума. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“