„Референдум – кључна тема предстојећих парламентарних избора у Црној Гори“

Смена Ранка Кривокапића, који по угледу и утицају спада међу три најжешћа противника атлантске интеграције у Црној Гори, са дужности председника Скупштине у ноћи пред потписивање протокола од стране министара спољних послова НАТО-а у Бриселу неповољан је знак за саму атлантску интеграцију Црне Горе. То указује да је политика уласка у НАТО почела да тапка у месту, упркос целој медијској халабуци која се диже око данашњег догађаја.

За политичку ситуацију у Црној Гори данас је карактеристично функционисање два моћна различито поларизована центра: владајуће Демократске партије социјалиста и опозиционог Демократског фронта. Однос између ових супротстављених политичких субјеката умногоме дефинише стање интензивне политичке турбулентности, које је почело још 17. септембра 2015. године, када је Скупштина усвојила противречну резолуцију о подршци евроатлантској интеграцији земље, и траје све до данас. 

u0420u0443u0441u043au0438 u043eu043au0440u0443u0433u043bu0438 u0441u0442u043e u043e u0435u0432u0435u043du0442u0443u0430u043bu043du043eu043c u0447u043bu0430u043du0441u0442u0432u0443 u0426u0440u043du0435 u0413u043eu0440u0435 u0443 u041du0410u0422u041e-u0443

Руководство Демократске партије социјалиста све више схвата ризике који су везани за спровођење актуелне политике у условима раскола земље и поларизације расположења у друштву, како што се тиче НАТО-а, тако и у вези са другим кључним проблемима. Зато се у изјавама лидера ДПС-а у последње време могу чути тезе о „мосту који повезује обале” и чак се почиње спомињати могућност одржавања референдума о уласку у НАТО. Руководство Демократског фронта истовремено наставља да тражи смену режима, а тактички се оријентише на парламентарне и уличне методе политичке борбе. Зато је конструктиван дијалог између ових супротстављених политичких снага засад веома проблематичан и додатно отежан због антагонизма Демократског фронта према председнику Владе Црне Горе Милу Ђукановићу. Па ипак, покушајмо да будемо оптимисти у овој ситуацији у којој јавни консензус може бити постигнут само као резултат напорних, али неопходних преговора.

У новом распореду политичких снага углед и утицај задржала је Социјалистичка народна партија Срђана Милића. У састав реконструисане Владе као министар унутрашњих послова Црне Горе ушао је Горан Даниловић, који и препознат и поштован у Москви (као и председник Демоса Миодраг Лекић). Такође памтимо посету Русији лидера новоформиране странке Демократске Црне Горе Алексе Бечића на позив „Россотрудничества”, који је сада лидер новог парламентарног субјекта Демократе Црне Горе.  

u0423 u0426u0440u043du043eu0458 u0413u043eu0440u0438 u0458u0435 u043fu043eu0442u043fu0438u0441u0430u043du0430 u041bu043eu0432u045bu0435u043du0441u043au0430 u0434u0435u043au043bu0430u0440u0430u0446u0438u0458u0430 u0441u0430 u201eu0408u0435u0434u0438u043du0441u0442u0432u0435u043du043eu043c u0420u0443u0441u0438u0458u043eu043cu201c

Настављамо да пружамо отворену и легитимну подршку јавно-политичким снагама Црне Горе које се у име већине грађана залажу за одржавање референдума и за уставно утемељење војне неутралности земље. Ови приоритети и друге тезе Ловћенске декларације, коју смо недавно потписали са црногорским партнерима, у садашњим компликованим условима представљају снажан основ за будући развој братских односа између наших земаља и народа.

Све у свему, размишљајући о ситуацији у земљи, може се већ рећи да ће скупштински избори 2016. бити веома оштра и кључна тема у припреми предстојећег референдума. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.