Financial Times: Питање односа према Русији довело до раскола у НАТО-у

У Северноатлантском савезу све су већа неслагања око будућег односа према Русији, праћена страховањима да се отпор Москви отима контроли, пише Financial Times.

До овог закључка часопис је дошао након састанка министара спољних послова и начелника генералштабова земаља НАТО-а, које је одржано у Бриселу од 19. до 20. маја. Током састанка представници Немачке и Француске инсистирали су на приближавању Москви и одржавању Савета Русија-НАТО паралелно са јулским самитом Алијансе у Варшави, док су друге чланице биле скептичне према овом предлогу. 

Тако је дипломата једне од источноевропских земаља за Financial Times рекао да састанак Савета Русија-НАТО нe треба да умири Москву него Запад, „људе који се сувише боје да не расрде Путина“. Русија по његовим речима само игра игру са Алијансом. 

„Вербални рат“ између НАТО-a и Москве постаје „све алармантнији и  агресивнији“ пише FT. НАТО планира да озбиљно појача своје источно крило, а  Москва на тај потез обећава одговор. Осим тога, протекле недеље британски генерал Ричард Ширеф прогнозирао је да би до евентуалног рата против Русије могло да дође ове године. У Алијанси је дошло до дубоког самопреиспитивања поводом тога да ли ситуацију треба смирити. Министар спољних послова Велике Британије Филип Хамонд у разговору за  FT оштро је критиковао Ширефа и назвао га неодговорним. 

Та изјава је сувише спекулативна и провокативна. Бојим се да је повезана са жељом да се максимално привуче пажња, рекао је Хамонд. Он је такође оценио да је дијалог најбољи начин да се спречи „превише оштра реакција Москве на нову стратегију НАТО-а“. 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да западни војни савез покушава да избегне „неспоразуме и погрешне интерпретације“ у погледу Русије како „ситуација не би измакла контроли“. 

Представници НАТО пакта више пута су истицали да Русија представља претњу и на тај начин објашњавали константно повећање војне моћи у Иточној Европи. Алијанса планира да размести између четири и пет батаљона у Прибалтику и Пољској, а одговарајућа одлука о томе треба да буде донета на јулском самиту НАТО-а у Варшави. Москва наглашава да Русија није заинтересована за ескалацију конфронтације, али да је спремна да пружи адекватан одговор на дејства Запада, пише агенција РИА Новости. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“