Будући да не деле све чланице Алијансе забринутост око источних граница, пише WSJ, самим тим тешко подлежу притиску америчких колега. Појачано присуство на источном крилу одговара само источноевропским земљама, док земље Западне Европе више брине претња коју представља Исламска држава, пише The Wall Street Journal.
Данске власти се не обазиру на америчка убеђивања, тврдећи да би им у том случају било потребно више ресурса него што имају и да неће моћи да се активно укључе у формирање батаљона намењених Пољској и балтичким земљама. Норвешка одбијање образлаже чињеницом да се граничи са Русијом и да мора да брине око заштите својих граница.Овакве изјаве изазивају отворено незадовољство у Вашингтону. Како демократе, тако и републиканци све чешће критикују савезнике у Европи због тога што нерадо финансирају властиту одбрану и у региону користе америчке ресурсе. Председник Обама је чак европске земље упоредио са путницима без карте, који се у превозу шверцују.
Притом Вашингтон, како пише часопис, има и план Б, односно да привуче једног од савезника ван Европе, а то је Канада. Званичници из САД и НАТО активно воде преговоре о повећању канадског контигента у Пољској са 220 војника, колико их сада има, на хиљаду. Официјелног одговора из Канаде за сада нема, међутим један неименовани канадски званичник рекао је да Канада „разматра опцију давања ефикаснијег доприноса северноатлантској концепцији јачања одбране и одвраћања“.
НАТО је донео одлуку о јачању источних граница, тако што ће разместити по један батаљон од хиљаду војника у Пољској, Летонији, Литванији и Естонији. САД, Велика Британија и Немачка, већ су изразили спремност да пошаљу војску, али четвртог добровољца никако не могу да нађу, пише агенција РИА Новости.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу