Железњак: Балкану је неопходан уговор о колективној безбедности

Александар Вилф / РИА Новости
Заменик председника Државне думе и заменик секретара Генералног савета „Јединствене Русије” Сергеј Железњак дао је изјаву поводом Обраћања Државне думе парламентарцима држава-чланица Организације Северноатлантског уговора (НАТО), Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Народне скупштине Републике Србије, Скупштине Црне Горе, Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Собрања Републике Македоније.

„Историјско сећање и лекције извучене из најстрашнијег рата у историји човечанства уједињују нас данас и подстичу нас да предузмемо активне напоре усмерене на очување мира. Међутим, на нашу дубоку жалост, морамо констатовати да су садашњи потези САД и њихових савезника из НАТО-а у споју са агресивном реториком према Руској Федерацији већ створили стање конфронтације. Понашање појединих политичара из земаља-чланица и кандидата за чланство у НАТО-у под покровитељством „јастребова” у бирократском апарату тог војног блока отворено је усмерено на распиривање новог „хладног рата”. Због тога је непосредни дијалог у оквиру међупарламентарне и међустраначке сарадње, усмерен на превазилажење опасних тенденција војнополитичке конфронтације, данас неопходан и крајње актуелан”, изјавио је Железњак.

У погледу могућих праваца политичког дијалога са својим колегама у иностранству високи руски функционер је истакао да „најважнији стратешки правац наше сарадње треба да буде формирање повољних политичких услова за нови европски уговор о колективној безбедности, који би инкорпорирао одредбе о конвенционалним оружаним снагама у Европи и територијалне зоне присуства војних блокова, и који би садржао одговарајуће одредбе о државама које су изабрале или желе да изаберу политику војне неутралности. Међународни војнополитички консензус би обезбедио Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини и Македонији гаранције суверенитета и територијалне целовитости”.

Други значајан правац међународне политичке сарадње, по мишљењу потпредседника руског парламента, „треба да буде дискусија о припреми новог глобалног мултилатералног уговора о ограничењима у области противракетне одбране (ПРО). Трагање за консензусом држава које поседују или на својој територији размештају поменуту класу наоружања данас постаје један од приоритета у осигурању међународне безбедности”.

„Четрдесет четири године након првих уговора о ограничењу стратешког наоружања и система противракетне одбране, који су потписани 1972. године и свету су послужили као замена за почетак епохе попуштања тензије, пред данашњом генерацијом политичара стоји задатак који је исто толико одговоран. Треба предузети све потребне и неопходне напоре да логика конфронтације и распиривања новог „хладног рата” не отврдне наша срца, доводећи у опасност мир који је извојеван по тако великој цени”, закључио је Железњак.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.