Aftenposten: Како је Русија престала да буде „нико и ништа“
О томе колико је јака та подршка може се наравно спорити пише аутор текста и каже да је једно несумњиво, а то је да је Русија дефинитивно престала да буде „ништавна“.
На састанак са Ангелом Меркел у Сочију председник РФ Владимир Путин дошао је са црним лабрадором. Много пута после тога он је понављао да није знао да се немачка канцеларка боји паса, али нема сумње да је Меркел мислила другачије, пише на страницама листа Aftenposten новинарка Хелена Шегестад.
„Схватам зашто је то урадио, како би показао да је мушкарац. Русија нема ништа, никаквих успеха ни у политици, ни у економији. То је све што они имају“, рекла је Меркел после тог састанка.
Али ако је некада и било тако десет година касније ситуација се потпуно променила, констатује ауторка.
Путин се спријатељио са немачком десно популистичком партијом Алтернатива за Немачку и задржао контакте са Левима, следбеницима истонемачке комунистичке партије, пише лист.
Може се спорити око тога колика је та подршка, али једно је очигледно: Русија је престала да буде „нико“ .
Али не завршава се све са Немачком, како се наводи, „Путина је као алтернативу“ недавно признао и лидер партије за независну Велику Британију (UKIP) Најџел Фараж.
У време кампање око Брегзита Владимир Путин као политичар понашао се далеко примереније, него председник САД Барак Обама, цитирала је ауторка Фаража и подсетила како је амерички председник позвао Британце да гласају за останак у ЕУ.
Притом Владимир Путин, има истомишљенике свуда у Европи, приметила је ауторка и поменутој UKIP „додала“ мађарску партију Виктора Орбана Јобик и француски Национални фронт.
Путина у Европи подржавају, како наглашава, и лидер грчке „Сиризе“ Алексис Ципрас и шпански левичарски „Подемос“ који „такође флертује са великим медведеом на истоку“.
Путин је створио необичан троугао подршке између себе и крајње левице и крајње деснице у Европи, као алтернативу наднационалној Европској унији и њеним елитистичким политичарима који мисле како све најбоље знају. И прича се не завршава у Европи, како наглашава Шегестад, наводећи да се руски лидер за последњих годину дана са израелским премијером срео четири пута, а Обама само једном.
„И Путину више не треба црни лабрадор, како би плашио светске лидере. Његово пропагирање националног суверенитета и оштра критика и Сједињених Држава и Европске уније довели су до тога да већина људи у потрази за алтернативом гледа на исток, закључила је ауторка текста, преноси портал РТ на руском.
Росијскаја газета. Сва права задржана.