Економисти: Запад изгубио 60 милијарди долара због антируских санкција

Земље које су подржале антируске санкције у периоду од децембра 2013. до јуна 2015. године забележиле су неостварене приходе од извоза у висини од 60,2 милијарде долара, пренели су медији.

О овоме пише Коммерсантъ позивајући се на податке француског истраживачког центра за међународну економију Centre d`Etudes (Prospectives et d'Informations Internationales).

Изражено у процентима од укупног извоза земаља које су подржале антируске санкције на Русију је пре кризе отпадало 2,3. У периоду деловања санкција могућност извоза смањена је у просеку за 8-14 одсто, а вредност за 3,5-7,5%. У почетном периоду заоштравања односа, а то значи од фебруара до јуна 2014. године, извоз је смањен у просеку за 14,6%, док је курс рубље према долару опао за само шест процената. После званичног увођења ограничења (од августа 2014-те) пад је у просеку износио 12,9%, а испоруке санкционисане робе смањене су за око 90 процената.

Три четвртине (75 одсто) губитака отпало је на земље Европске уније, првенствено на Немачку чија је месечна неостварена добит износила 830 милиона долара. На другом месту је Украјина (459 милиона долара), па следе Пољска, Холандија, Француска и Јапан (са по 200 милиона долара месечно).

Евопска унија је првог јула саопштила да је због изостанка напретка у испуњавању Минског споразума оставила на снази економске санкције према Русији наредних шест месеци. Москва је на ту меру одговорила продужењем контрасанкција на увоз пољопривредних производа, сировина и намирница из САД, чланица Европске уније, Канаде, Аустралије, Норвешке, Украјине, Албаније, Црне Горе, Исланда и Лихтенштајна.

Национална банка Украјине објавила је да је Кијев од почетка године изгубио 1,3 милијарде долара због трговинских ограничења Русије.

У марту је саветник председника Русије Сергеј Глазјев саопштио да губитак који су руском финансијском сектору нанеле антируске санкције током две године износи 250 милијарди долара.

Увођење антируских санкција започело је у  марту 2014. године. Прво је образлагано присаједињењем Крима Русији, а касније везивано за конфликт на југоистоку Украјине. Москва је у августу 2014. године на западне санкције одговорила увођењем ембарга на увоз прехрамбених производа, пише агенција Лента.ру.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“