„Немачка не треба да гледа у прошлост, већ да заштити Литванију од Русије”

Председница Литваније је изјавила да је почетком Другог светског рата њену земљу „окупирала Русија”, истакавши да Литванија не жели да се то понови.

Председница Литваније Даља Грибаускајте је позвала Немачку да буде лидер у Европи у политичкој и војној сфери.

„Мислим да је дошло време да Немачка више верује у себе, да се не осврће у прошлост и да не тражи историјске сентименте”, изјавила је Грибаускајте. Само тако велика и економски снажна земља као што је Немачка може да преузме на себе додатну политичку и војну одговорност, која је данас тако потребна Европи, сматра председница Литваније, преноси „Взгляд”.

„Ово је нова ера, нова епоха са новим задацима за Европу, она треба да покаже да може себе да заштити”, изјавила је Грибаускајте на тему усложњавања дијалога између Русије и НАТО-а. „Немачкој не преостаје други избор него да преузме улогу лидера”, додала је председница Литваније.

Очекује се да ће на самиту НАТО-а у Варшави, који се отвара у петак, бити одлучено о слању батаљона алијансе који броје око хиљаду војника у балтичке земље и Пољску. Председница Литваније је у вези с тим изразила задовољство што је Немачка пристала да „преузме команду” у Литванији.

Грибаускајте је изјавила да је почетком Другог светског рата њену земљу „окупирала Русија”, истакавши да Литванија не жели да се то понови.

Не само Литванија, него и друге балтичке земље, сматрају да су од 1940. до 1991. биле окупиране од стране СССР-а. Русија као наследница СССР-а категорички одбија такво тумачење.

Руководство Русије је више пута изјавило да не може бити говора ни о каквој окупацији балтичких земаља од стране СССР-а 1940. године. Раније је Министарство спољних послова Русије објаснило да је присаједињење балтичких земаља СССР-у било у складу са нормама међународног права из тог времена.

Руски спољнополитички ресор сматра да се термин „окупација” у овом случају не може користити, јер између СССР-а и балтичких земаља нису вођена ратна дејства, а увођење војске је реализовано према договору и уз сагласност тада постојећих власти у републикама.  Осим тога, у Летонији, Литванији и Естонији су за све време које су провеле у саставу СССР-а дејствовали национални органи власти.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском