Time: Батаљони НАТО-а неће спасти Европу од Москве нити ће помоћи дијалогу

У случају напада Русије на балтичке земље НАТО ће се наћи пред дилемом: да ли да напусти своје савезнике или да почне масовни рат са нуклеарном суперсилом, пише Time.

Четири додатна батаљона неће бити довољна да се заустави потенцијална инвазија Русије на балтичке земље, пише Time. У случају руске агресије, НАТО ће морати ипак да одлучи: да ли да напусти своје савезнике или да почне велики рат са нуклеарном суперсилом. По мишљењу издања, страх од инвазије Русије више личи на параноју, а размештање снага НАТО-а неће допринети успостављању дијалога са Москвом.

Предстојећи самит НАТО-а у Варшави ће највероватније бити најважнији од краја хладног рата, сматра Time. Чланицама Алијансе предстоји разматрање великог броја крајње тешких питања: последице изласка Велике Британије из ЕУ, миграциона криза, борба против ИД и, наравно, односи са Русијом.

Европски пројекат је „резултат идеје која се појавила после Другог светског рата о томе да ако европске земље буду сарађивале са нама и међу собом оне се вероватно неће међусобно поубијати”, истиче Иво Далдер, бивши стални изасланик САД у Савету НАТО-а. Међутим, сада једна од земаља, Велика Британија, поставља своје интересе изнад европских. „Ми знамо како ће се то завршити, јер су тако почела два светска рата”, сматра Далдер.

Међутим, чак и без Брегзита НАТО мора да размотри претњу од избијања Трећег светског рата. Разлог за то су односи са Русијом. У случају напада Русије на балтичке земље НАТО ће се наћи пред дилемом: да ли напусти своје савезнике и да се, у суштини, преда или да почне масовни рат са нуклеарном суперсилом.

По мишљењу RAND Corporation, компаније која је анализирала способност НАТО-а да задржи офанзиву Русије на источну Европу, алијанси је неопходно да размести додатних 7 батаљона са од 3 до 5 хиљада војника, како би пружила отпор руској војсци. Међутим, биће размештена само четири батаљона од по хиљаду војника.

У сваком случају, размештање јединица НАТО-а код руских граница тешко да ће помоћи у успостављању дијалога. „То ће, без сумње, отежати задатак. Русија ће морати да предузме узвратне мере”, сматра капетан Константин Сивков из Генералштаба Оружаних снага Русије. А оне ће вероватно обухватити размештање нуклеарног оружја ближе границама НАТО-а: од тога тешко да ће Европа да се осети безбедније, пише Time.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“