Експерт: Тешко да је могуће ресетовање односа између Русије и НАТО-а

На Вршавском самиту НАТО је офанзивну политичку филозофију усмерену против Русије подигао на виши ниво и Европска унија више нема могућност да покаже флексибилност, сматра шеф одељења за европску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.

Варшавски самит НАТО-а фактички је дефинисао даљи губитак самосталности Европске уније у односима са алијансом, што ће додатно отежати њену сарадњу са Русијом. Тренд који је успостављен на сусрету чини немогућим ресетовање односа, сматра шеф одељења за европску безбедност Института за Европу Руске академије наука, експерт Руског савета за међународне послове Дмитриј Данилов.

„За Русију то представља известан изазов. Ради се о томе да ће ЕУ сарађивати са НАТО-ом на оној политичкој платформи која је дефинисана варшавским самитом. ЕУ ће још више изгубити самосталност”, изјавио је Данилов на прес-конфернецији у Међународној информационој агенцији „Русија данас”.

Он је додао да се „офанзивна политичка филозофија НАТО-а која је усмерена на све јаче одвраћање Русије преноси на виши ниво, а Европска унија губи могућност да на неки начин покаже флексибилност”.

Данилов очекује да ће Европска унија, пратећи политику НАТО-а, признати да је агресија Русије у балтичким земљама могућа, да јој се треба одупрети, и да ће овај изазов имати дугорочан карактер. „Успостављен је политички тренд који ће имати своју динамику и тешко да можемо да говоримо о неком новом ресетовању односа”, изјавио је он, преноси РИА „Новости”.  

Озбиљан изазов за Русију на политичком плану представља и укључивање сајбер-простора у поље оперативне делатности НАТО-а, јер ће алијанса сада моћи, позивајући се на кршење суверенитета НАТО-а путем сајбер-напада, да доноси одлуке у оквиру колективне одбране, истакао је експерт.

Данилов сматра да не треба преценити значај предстојећег заседања Савета Русија-НАТО и да у томе не треба видети пресудан догађај: „Није потребно уложити много напора да се у Бриселу окупе изасланици и да поразговарају”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“