У Београду одржана руско-српска конференција "Мисли изван граница"

Тамара Јаковљевић
Актуелне теме привукле пажњу представника српских и руских органа власти, Универзитета, компанија, али и бројних организација и медија.

Повод скупа био је одржавање  округлог стола у Привредној комори  Београда 28. јула у два панела : „Дуално образовање и међународна сарадња” и „Утицај медија на живот младих”.

Циљ организатора, младих људи из Балканске иницијативе за сарадњу био је да покаже успешне примере који стварају и делују у датим областима на добробит читавог друштва. Програм је организован уз подршку Фонда јавне дипломатије Александар Горчаков и Амбасаде Руске Федерације у Београду.

Представљен је програм компаније НИС Гаспром Њефт „Енергија знања” који је након подршке научном развоју и усавршавању средњошколаца добио шири контекст  сарадњом  са Универзитетима како у Србији, тако и Русији, рекла је Снежана Лакићевић, менаџерка компаније за односе са Универзитетима. Програм омогућава студентима обуку на наколико факултета у РФ, као и практичан рад, након чега су оспособљени за рад у компанији.

Програм обуке успешно је реализован са Техничким факултетом Михаило Пупин из Зрењанина, као и средњом Техничком школом. Сарадња је од непроцењивог значаја како за локалну самоуправу, тако и за студенте и наставни кадар. „Млади људи знају шта хоће, само им треба омогућити услове да живе и раде у свом граду и својој земљи. Ови програми су их подстакли да буду још бољи”, рекла је Драгица Радосав, декан Факултета.

Скупу су присуствовали представници Министарства спољних послова Републике Србије, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, помоћници и заменици руководилаца општина и градова, универзитетски професори који су иницирали сарадњу Универзитета и у области јавне дипломатије и организационих наука.

Виталиј Солоњецки, водећи специјалиста групе за Балкан Фонда Горчаков, представио је рад организације, која је основана 2010. по указу Министарства спољних послова РФ и лично министра Сергеја Лаврова. Циљ је била подршка руских невладиних организација и пројеката из области јавне дипломатије, међутим након много послатих захтева уставом је омогућена и подршка иностраним организацијама доделом грантова. Управо први грант који је додељен припао је српској организацији пре три године и од тада је реализован велики број заједничких пројеката.

„Овај округли сто није само размена предлога, ово је прави пример да полазници наших програма могу позвати представнике и српске и руске стране и омогућити размену идеја и искустава. Такође то је добра прилика да чујемо представнике компаније НИС Гаспром Њефт и да их позовемо да обрате пажњу  на подршку усавршавања људи који се баве јавном дипломатијом, односима с јавношћу или активизмом, што за рад компаније није мање важно од оспособљавања уско стручног кадра”.

Народни посланик Владимир Ђукановић истакао је да је за дуално образовање неопходна јака и стабилна привреда и тим поводом позвао руске инвеститоре да размисле о улагању капитала или куповини неких предузећа који су у процесу реституције, а где се такође може обучавати нови кадар. Нагласио је и да су Србији потребни занати, обнова и чување многих смерова, без којих држава не може опстати.

Други панел „Утицај медија на живот младих” отворио је Борис Малагурски, познати редитељ, новинар и публициста. Он је казао да је утицај медија кључно питање за младе у Србији, да се о томе мора водити много више рачуна, како по питању производње садржаја, тако и санкционисања оних који не поштују законом прописана правила. „Медијска слика је тренутно катастрофална, усмерена на то да младима каже како је овде лоше и неће бити боље, стварајући тако апатију. Зато је велика одговорност пре свега на телевизијама са националном фреквенцијом да се стратешки позабаве културним, образованим садржајем. То итекако може бити популарно уколико се користе добри медијски модели и савремени приступ”, рекао је Малагурски.

Никита Бондарев, испред Руског института стратешких истраживања позвао је своје колеге да не користе појам „мека моћ” који се често чује на западу, јер Србија и Русија имају вишевековну традицију, историју и културу и ту нема потребе за било каквом принудом. Та повезаност је видљива и без било какве пропаганде у коју неке друге земље улажу огромна средства.

Вјачеслав Чарски, заменик главног уредника Дирекције међународних пројеката медија-холдинга „Российская газета” која издаје у Србији у оквиру глобалног пројекта Russia Beyond The Headlines сајт Руска реч и штампани прилог РМагазин у популарном магазину Недељник, нагласио је да српска млада публика треба да се активније интересује за већ постојеће онлајн руске медијске пројекте на српском језику. Он је такође истакао да би српске омладинске организације могле да активније предлажу сарадњу са руским медијима у погледу студентске праксе, идеја нових пројеката, успостављања корисних контаката итд. 

Округли сто закључен је презентацијом иницијатива Универзитета и невладиних организација за даљу заједничку сарадњу, као и позивом да се нови сусрети са младима организују у Зрењанину и Ваљеву.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“