Литванију разгневила руска кованица са Вилњусом на полеђини

Појава коване новчанице из серије „Главни градови које су совјетске трупе ослободиле од немачких фашистичких завојевача" са Вилњусом на полеђини изазвала је у Литванији револт.

Познат нам је став Русије, а појава кованог новца само потврђује да она није спремна да призна историјску истину о совјетској окупацији, изјавио је политички директор литванског спољнополитичког ресора Роландас Качинскас.

На кованици посвећеној литванском главном граду уз натпис „Вилњус" стоји и „13. јул 1944. године", дан када је Црвена армија ослободила град од Хитлерових снага. Међутим, како тврди Качинскас, Литванци не сматрају то ослобођењем, преносе медији.

Централна банка Русије емитовала је првог августа ковани новац у вредности од пет рубаља из серије „Главни градови које су совјетске трупе ослободиле од немачких фашистичких завојевача". 

У оптицај су пуштене монете посвећене Београду, Берлину, Братислави, Будимпешти, Букурешту, Варшави, Бечу, Вилњусу, Кијеву, Кишињову, Минску, Прагу, Риги и Талину.

На кованици посвећеној Вилњусу налази се скулптурална композиција која је прошле године „због дотраjaлости“ уклоњена са Зеленог моста, где се налазила од 1952. године. Радикално настројени елементи константно су захтевали уклањање „тог симбола совјетске окупације“ из литванске престонице. 

Балтичке земље сматрају да су у периоду од 1940. до 1991. биле под совјетском  окупацијом. Русија као правна наследница СССР одлучно одбија такав приступ. Крајем априла представница Комисије за утврђивање штете коју је наводно совјетска окупација нанела овој балтичкој земљи Рута Паздере изјавила је да претрпљени губици Литваније обрачунати у еврима износе 300 милијарди, а не 185 како се раније тврдило, пише Взгляд. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.