The Guardian: Руски медији су можда пристрасни, али западни нису ништа бољи

Медијска манипулација у пропагандистичке сврхе није прерогатива оних које Запад сматра непријатељима и веома је пожељно критички доживљавати све медије, укључујући британске, пише британски политиколог и професор новинарства Пирс Робинсон.

Док расту тензије око Русије, западни медији посвећују велику пажњу нечему што се описује као „пропаганда“ режима Владимира Путина. У Sun-у читамо о Путиновим гламурозним пропагандистичким девојкама које се супротстављају британским медијима, штавише, желе да дестабилизују Британију, док The Mail упозорава да је Владимир Путин повео немилосрдан пропагандистички рат против Британије, пише Пирс Робинсон, шеф катедре за политичко новинарство универзитета у Шефилду.

Недавно је једно оксфордско истраживање „доказало“ да се људи који 24 сата гледају вести руског ТВ канала RT на енглеском језику највероватније придржавају антизападних погледа. Тон чланка је јасан: RT користи неквалификоване и „нејасне“ експерте који терају гледаоце да окрену леђа Западу. Смисао ових истраживања је вероватно у томе да се упозоре људи да не прате стране медије због страха да ће на неки начин издати своју земљу.

Међутим, наставља британски професор, какав год био утицај RT на западну публику, проблем горенаведеног аргумента је да води право у замку да се руски медији доживљавају искључиво као оружје непријатеља, пропаганда и лаж, док су, наводно, „наши медији објективни и истинити“.  „Штавише, стиче се утисак да наша влада ради искључиво преко односа са јавношћу, стратешких комуникација и јавне дипломатије, док руске – само преко пропаганде.“

Ниједна од ових тврдњи није академски потврђена, истиче Робинсон, док је, на пример, истраживање понашања британских медија за време инвазије на Ирак које је спровео Универзитет у Манчестеру открило да је већина медија радила на томе да појача званичне погледе, а не да им било шта супростави.

„Може се свесно закључити да је западна публика жртва пропагандистичке кампање која користи претњу тероризма у жељи да реши друге проблеме“, истиче британски експерт. „Пропаганда и превара нису нешто што припада само незападним земљама, то је нешто веома живо и у западној демократији.

Ово време је прилично конфузно за медијску публику, и према медијима морамо бити захтевнији више него икад. Први корак на путу да се постане боље информисан је заборавити на то да нико не манипулише нашим владама и медијима наше земље.

Други корак је признање да се корисне ствари могу сазнати из различитих извора – укључујући и оне који се описују као пропаганда: Russia Today, al-Jazeera и Press TV не смеју бити нешто забрањено у Британији. Морамо такође размислити о истраживању алтернативних вести и информативних сајтова попут Media Lens и Spinwatch. И морамо више знати о стратегијама манипулације које користе све власти да би формирале мишљење и њиме дириговале. Може се рећи да сви ови кораци нису нимало лаки и одузимају пуно времена, али време у којем живимо је захтевно и улози су из дана у дан све већи. Више него икад је потребно да публика буде информисана и да се заштити од манипулација.“ 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском