Летонија: Армија ЕУ нам неће помоћи да се одбранимо од руске претње

Пољска која жели да игра главну улогу у „источној НАТО политици“ и балтичке државе, које саме себе плаше „претњом са истока“, узеле су здраво за готово идеју о формирању независне од НАТО-а европске армије и престравиле се.

План председника Европске комисије Жана Клода Јункера о стварању јединствене армије Европске уније са штабом у Бриселу изазвао је пометњу у неким европским државама, о чему пише и лондонски Times.

Источни Европљани (Пољска и балтичке државе) намеравају да критикују план јединствене армије ЕУ. Политичари ових земаља смaтрају да та армија не може помоћи одбрамбеној способности НАТО-а у Европи од Русије, пише британско издање.

NYT: Руски медији су криви за то што Шведска неће у НАТО

„Веома смо скептични према идеји стварања армије ЕУ. Не видим вредности те армије“, изјавио је летонски министар спољних послова Едгар Ринкевич. План Јункера може бити само конкурент Северноатлантској алијанси, док је Европи потребно веће НАТО присуство у балтичким државама и Пољској, додаје он.

О истом је у петак говорила и председница Литваније Далија Грибаускајте. „ЕУ не може да ствара армију која ће копирати функције НАТО-а. То је неки неспоразум. Говоримо о најбољој сарадњи у одбрани али не о армији“, каже она.

У Старој Европи ипак мисле другачије. „Није први пут да се Брисел, тачније Европа, замислила о сопственој безбедности“, рекао је за лист „Взгљад“ политиколог Кирил Коктиш. „Западноевропска унија (организација за одбрамбену сарадњу, 1948-2011) је управо била алтернатива НАТО-у, каже он. „Европа је навикла да размишља о својој безбедности. Тога је и раније било, и концепт није нов“, наглашава експерт.

Друга је ствар што је сада сазрело питање када ће Европа бити аутономнија у погледу САД, имајући у виду да НАТО постаје прескуп за многе европске државе, па се тражи друга, јефтинија алтернатива“, каже Коктиш.

„На Линији“: Европа је уморна од Украјине и не да новац за рат

Он подсећа да НАТО није бесплатна организација, да кошта 2% БДП једне државе. „А то није тако мали новац. Сем тога, разумљиво је да је и са економске и са стратешке тачке гледишта увек јефтиније када се сам бавиш својом безбедношћу“, додаје он.

Политиколог наглашава да се став балтичких земаља и Пољске лако може разумети, јер „кад не можеш да платиш чланарину, мораш другачије поступати. Кад нема новца да се плати за безбедност, учешће се мора зарадити политиком, поред осталог бранити америчке интересе“, резимира Кирил Коктиш. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.